Занатске посластице померају границе ЧОКОЛАДА ЈЕ И ДАЉЕ БРОЈ ЈЕДАН, АЛИ СЛАДОЛЕД ОД АЈВАРА ПРИВЛАЧИ СВЕ ВИШЕ РАДОЗНАЛИХ
Летње жеге готово је немогуће замислити без сладоледа. Чим температуре пређу 30 степени, редови испред посластичарница и замрзивача у продавницама постају све дужи, а потрошња нагло расте.
Иако се сваке године појављују нови укуси и необичне комбинације, српски купци и даље најрадије бирају проверене класике. Чоколада, ванила, јагода и лешник већ годинама чине окосницу продаје, док новији производи, попут протеинских сладоледа или оних са житарицама, још нису успели да угрозе њихову популарност.
Према подацима Републичког завода за статистику, у Србији је прошле године произведено више од 53.000 тона сладоледа, што је чак 56 одсто више него 2020. године.
Осим три велика индустријска произвођача, у земљи послује и око стотину малих занатских произвођача који све више освајају тржиште.
Како наводе у Привредној комори Србије, реч је о мањим регистрованим фирмама и радионицама које сладолед продају у сопственим локалима или снабдевају посластичарнице, ресторане, кафиће и хотеле. Међу њима су „Ајс планет енд ко“ из Нове Пазове, МНС из Равног Села, „Сладолед мајстор“ из Новог Сада, „Зебра свитс“ из Крагујевца, „Ђелато фантазија“, односно Ер-Же, „Кугла“ из Јагодине и „Фабрика леда Ескимо“.
53.000 тона сладоледа се произведе у Србији
Посебно место на тржишту последњих година заузимају сладоледи настали сарадњом произвођача и познатих кондиторских брендова. Најпознатији пример је плазма, која је од једног укуса прерасла у читаву линију производа – од породичних паковања и кватро сладоледа до сендвича, штапића, чаша и сладоледа из апарата.
Чоколада, ванила, јагода и лешник већ годинама чине окосницу продаје
Искуства произвођача показују да су класични укуси и даље најтраженији, али се навике потрошача постепено мењају. Подаци са платформи за доставу показали су да су током 2024. године пистаћи били најпопуларнији у Београду и Новом Саду, док су се купци у Крагујевцу најчешће одлучивали за белгијску млечну чоколаду.
Можда буде и без шећера
С обзиром на то да индустрија све пажљивије прати светске гастрономске и здравствене трендове, очекује се да ће се у понуди у наредним годинама појавити још више сладоледа без шећера и са смањеним уделом угљених хидрата.
После газираних пића без шећера и здравијих посластица, није искључено да на полицама ускоро осване и нека „слим плазма“ или „дијет кватро“. Тако би, уз традиционално свето тројство – ванилу, чоколаду и лешник – своје место могли да изборе и нови, здравији фаворити.
Највећи простор за експериментисање ипак су пронашли занатски произвођачи. Они се не такмиче са великим фабрикама количином и ценом, већ квалитетом сировина, свежим сезонским воћем и оригиналним рецептима.
Међу најпознатијима су „Црна овца“, „Мориц ајс“, „Бачо“, али и бројне локалне посластичарнице у Београду, Новом Саду и другим градовима.
3 велика индустријска произвођача
У њиховој понуди могу се пронаћи сладоледи од кајмака, мака, сусама, зеленог чаја са кандираним јагодама, црне чоколаде и боровнице, домаћих колача, вина, ракије, сирева и различитог сезонског воћа. Такви укуси најчешће нису главни извор зараде, већ начин да се произвођачи издвоје од конкуренције и понуде купцима нешто што не могу да пронађу у индустријским замрзивачима.
Неки од њих отишли су и корак даље, па су понудили чак и сладолед од ајвара. Необично звучи, али они који су га пробали тврде да је изненађујуће добар.
И. Радоичић
