ZBOG ČEGA JAVNA PREDUZEĆA POSTAJU DOO I ŠTA TO TAČNO ZNAČI Pošta, Putevi Srbije, nacionalni parkovi Kopaonik, Tara, Srbijavode ...

Foto: Dnevnik/ B. Lučić

Nedavno su usvojene odluke Vlade o promeni pravne forme nekoliko javnih preduzeća u DOO, među kojima su i Pošta Srbije, Putevi Srbije i Srbijavode.

To je ponovo podiglu buru u javnosti iako taj proces traje već dve godine. Precizno - još od donošenja Zakona o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Srbije, septembra 2023, kada je određen sledeći korak u životima 132 javna preduzeća. "Blic Biznis" u narednim redovima objašnjava o čemu se ovde radi i šta o ovom procesu kažu njegovi zagovornici, a šta kritičari.

Pomenuti Zakon o upravljanju privrednim društvima je usvojen jer se Srbija na to obavezala još krajem 2019. godine, prilikom revizije programa sa MMF-om. Vlada je uz to 2021. usvojila i Strategiju državnog vlasništva i upravljanja javnim preduzećima i privrednim subjektima za period do 2027, što znači da bi transformacija do tada trebalo i da se završi.

Šta su razlozi

Iz Ministarstva privrede i Vlade tada su tvrdili, a i sada ističu, da su ove izmene pokrenute da bi se povećala konkurentnost privrede i stvorili uslovi za profesionalizaciju upravljanja koje treba da uveća bogatstvo preduzeća kroz efikasnost i transparentnost u njihovom upravljanju, primereno svetskoj praksi.

Vlada je uredbom odredila da javno preduzeće čiji je osnivač Republika Srbija može da promeni pravnu formu u akcionarsko društvo ako na dan stupanja na snagu ove uredbe ispunjava dva od tri kriterijuma:

da ima više od 250 zaposlenih na neodređeno vreme,

poslovne prihode preko 40.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti u prethodnoj godini,

da obavlja delatnost koja je tehničko-tehnološki i organizaciono složena ili obuhvata vršenje delatnosti preko poslovnih jedinica na teritoriji Srbije.

JP koja ne ispunjavaju ove kriterijume menjaju pravnu formu u DOO.

Ipak, zasad su i javna preduzeća koja ispunjavaju uslove za AD svrstavana u kategoriju DOO. Razloge za to nismo uspeli da saznamo od nadležnih ni u Vladi, ni u nekim dojučerašnjim javnim preduzećima. Stručnjaci smatraju da je razlog što je proces nešto jeftiniji, a poslovanje malo jednostavnije.

Koja preduzeća su izuzeta

Transformacija neće važiti na privredna društva u vlasništvu države koja se bave proizvodnjom naoružanja i vojne opreme, koja posluju kao banke, osiguravajuće i druge finansijske institucije, kao i ona koja posluju u skladu sa zakonom kojim se uređuje inovaciona delatnost i instituti. Ne važni ni za preduzeća nad kojima je pokrenuta privatizacija ili koja su u stečajnom postupku, kao ni na nedobitne organizacije.

Šta ovo znači za preduzeća

Posle više od dve decenije promeniće se praksa prema kojoj je svako ministarstvo imalo jurisdikcije nad pripadajućim JP. Sada će sva biti pod kapom Ministarstva privrede, izuzev energetskih kompanija koje ostaju u nadležnosti Ministarstva energetike.

Javna preduzeća koja su sada korisnici imovine postaće, sa promenom pravne forme, njeni vlasnici. Prema Zakonu, društva kapitala dužna su da dostave Ministarstvu privrede spisak nepokretne imovine najkasnije u roku od tri godine od dana početka primene ovog zakona.

Da li to znači da će biti privatizacije

Privatizacija nije loš proces sama po sebi, ali je kao koncept na zlu glasu u velikom delu naše javnosti zbog brojnih promašaja i navodnih zloupotreba u periodu posle demokratskih promena 5. oktobra. Zakon sam po sebi ne mora da znači privatizaciju, a da li će pojedina preduzeća u budućnosti promeniti vlasničku strukturu ostaje u sferi nagađanja.

Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija, kaže za "Blic Biznis" da ovakav status omogućava lakšu prodaju.

- Potencijalno opasnije od same privatizacije je što ta preduzeća mogu biti delimično privatizovana, odnosno iz njih se može izdvojiti imovina, što smanjuje njihovu vrednost - kaže Nenadić.

Foto: Pixabay.com/ ilustracija

Kako je Zakon usvojen

• Pomenuti zakon se prvi put pojavio u skupštinskoj proceduri juna 2023.

• Tada je povučen posle kritika opozicije i nevladinog sektora koji su tvrdili da su ponuđena rešenja gora od onih u Zakonu o javnim preduzećima.

• Vlast je objašnjavala da je promena pravne forme nužna radi kako bi se JP korporatizovala, ostvarila bolje poslovne rezultate i transparentnost.

• Kritičari su to negirali i smatrali da je cilj - privatizacija.

• Strasti su se malo smirile posle nekoliko izmena, pa je Zakon ponovo ušao u skupštinsku proceduru.

• Zakon je usvojen 15. septembra 2023.

Nenadić tvrdi:

• Zakon će pored nekoliko dobrih novina doneti i jedan značajni korupcijski rizik.

• Nakon transformacije JP u vlasništvu Srbije u AD ili DOO, novoizabrani rukovodioci, članovi skupštine akcionara, nadzornih odbora, direktori i vd direktori neće biti u obavezi da podnose izveštaje o imovini i prihodima, niti će za njih važiti druga pravila iz Zakona o sprečavanju korupcije.

• Pravila za postavljanje vd direktora nisu dovoljno jasna. Primera radi, Zakon o javnim preduzećima ograničava ukupno trajanje vd stanja na godinu dana, a to u novom zakonu nije izričito propisano. To otvara vrata da se partijski kadrovi opet na određeni rok postavljaju, sada indirektno, preko Skupštine i NO. Čini se da će praksa vd stanja koja sada caruje biti nastavljena i to potpuno nezakonito.

Koja preduzeća su dosad promenila status

1. Nacionalni park Kopaonik

osnovni kapital: 24.390.597 dinara

poslovni prihodi u 2024: 1.750.144 evra

broj zaposlenih: 62

2. Emisiona tehnika i veze

osnovni kapital: 3.935.884.977,23 dinara,

poslovni prihodi u 2024: 13.202.233 evra,

broj zaposlenih: 251

3. JP Pošta Srbije

osnovni kapital: 34.214.120.225,22 dinara

poslovni prihodi u 2024: 293.127.627 evra