ЗБОГ ЧЕГА ЈАВНА ПРЕДУЗЕЋА ПОСТАЈУ ДОО И ШТА ТО ТАЧНО ЗНАЧИ Пошта, Путеви Србије, национални паркови Копаоник, Тара, Србијаводе ...

То је поново подиглу буру у јавности иако тај процес траје већ две године. Прецизно - још од доношења Закона о управљању привредним друштвима у власништву Србије, септембра 2023, када је одређен следећи корак у животима 132 јавна предузећа. "Блиц Бизнис" у наредним редовима објашњава о чему се овде ради и шта о овом процесу кажу његови заговорници, а шта критичари.

Поменути Закон о управљању привредним друштвима је усвојен јер се Србија на то обавезала још крајем 2019. године, приликом ревизије програма са ММФ-ом. Влада је уз то 2021. усвојила и Стратегију државног власништва и управљања јавним предузећима и привредним субјектима за период до 2027, што значи да би трансформација до тада требало и да се заврши.

Шта су разлози

Из Министарства привреде и Владе тада су тврдили, а и сада истичу, да су ове измене покренуте да би се повећала конкурентност привреде и створили услови за професионализацију управљања које треба да увећа богатство предузећа кроз ефикасност и транспарентност у њиховом управљању, примерено светској пракси.

Влада је уредбом одредила да јавно предузеће чији је оснивач Република Србија може да промени правну форму у акционарско друштво ако на дан ступања на снагу ове уредбе испуњава два од три критеријума:

да има више од 250 запослених на неодређено време,

пословне приходе преко 40.000.000 евра у динарској противвредности у претходној години,

да обавља делатност која је техничко-технолошки и организационо сложена или обухвата вршење делатности преко пословних јединица на територији Србије.

ЈП која не испуњавају ове критеријуме мењају правну форму у ДОО.

Ипак, засад су и јавна предузећа која испуњавају услове за АД сврставана у категорију ДОО. Разлоге за то нисмо успели да сазнамо од надлежних ни у Влади, ни у неким дојучерашњим јавним предузећима. Стручњаци сматрају да је разлог што је процес нешто јефтинији, а пословање мало једноставније.

Која предузећа су изузета

Трансформација неће важити на привредна друштва у власништву државе која се баве производњом наоружања и војне опреме, која послују као банке, осигуравајуће и друге финансијске институције, као и она која послују у складу са законом којим се уређује иновациона делатност и институти. Не важни ни за предузећа над којима је покренута приватизација или која су у стечајном поступку, као ни на недобитне организације.

Шта ово значи за предузећа

После више од две деценије промениће се пракса према којој је свако министарство имало јурисдикције над припадајућим ЈП. Сада ће сва бити под капом Министарства привреде, изузев енергетских компанија које остају у надлежности Министарства енергетике.

Јавна предузећа која су сада корисници имовине постаће, са променом правне форме, њени власници. Према Закону, друштва капитала дужна су да доставе Министарству привреде списак непокретне имовине најкасније у року од три године од дана почетка примене овог закона.

Да ли то значи да ће бити приватизације

Приватизација није лош процес сама по себи, али је као концепт на злу гласу у великом делу наше јавности због бројних промашаја и наводних злоупотреба у периоду после демократских промена 5. октобра. Закон сам по себи не мора да значи приватизацију, а да ли ће поједина предузећа у будућности променити власничку структуру остаје у сфери нагађања.

Немања Ненадић, програмски директор организације Транспарентност Србија, каже за "Блиц Бизнис" да овакав статус омогућава лакшу продају.

- Потенцијално опасније од саме приватизације је што та предузећа могу бити делимично приватизована, односно из њих се може издвојити имовина, што смањује њихову вредност - каже Ненадић.

Како је Закон усвојен

•           Поменути закон се први пут појавио у скупштинској процедури јуна 2023.

•           Тада је повучен после критика опозиције и невладиног сектора који су тврдили да су понуђена решења гора од оних у Закону о јавним предузећима.

•           Власт је објашњавала да је промена правне форме нужна ради како би се ЈП корпоратизовала, остварила боље пословне резултате и транспарентност.

•           Критичари су то негирали и сматрали да је циљ - приватизација.

•           Страсти су се мало смириле после неколико измена, па је Закон поново ушао у скупштинску процедуру.

•           Закон је усвојен 15. септембра 2023.

Ненадић тврди:

•           Закон ће поред неколико добрих новина донети и један значајни корупцијски ризик.

•           Након трансформације ЈП у власништву Србије у АД или ДОО, новоизабрани руководиоци, чланови скупштине акционара, надзорних одбора, директори и вд директори неће бити у обавези да подносе извештаје о имовини и приходима, нити ће за њих важити друга правила из Закона о спречавању корупције.

•           Правила за постављање вд директора нису довољно јасна. Примера ради, Закон о јавним предузећима ограничава укупно трајање вд стања на годину дана, а то у новом закону није изричито прописано. То отвара врата да се партијски кадрови опет на одређени рок постављају, сада индиректно, преко Скупштине и НО. Чини се да ће пракса вд стања која сада царује бити настављена и то потпуно незаконито.

Која предузећа су досад променила статус

1. Национални парк Копаоник

 основни капитал: 24.390.597 динара

 пословни приходи у 2024: 1.750.144 евра

 број запослених: 62

2. Емисиона техника и везе

         основни капитал: 3.935.884.977,23 динара,

         пословни приходи у 2024: 13.202.233 евра,

          број запослених: 251

3. ЈП Пошта Србије

основни капитал: 34.214.120.225,22 динара

пословни приходи у 2024: 293.127.627 евра

број запослених: 14.032

4. Завод за уџбенике

основни капитал: 2.155.314.500 динара

пословни приходи у 2024: 1.537.342 евра

број запослених: 181

5. ЈП за развој планинског туризма Стара планина

основни капитал: 3.129.990.929,23 динара

пословни приходи у 2024: 842.738 евра

број запослених: 13

6. ЈП Нуклеарни објекти Србије

основни капитал: 46.530,7 динара уплаћен

пословни приходи у 2024: 4.161.333 евра,

број запослених: 120

7. ЈП за склоништа

основни капитал: 8.151.671.000 динара

пословни приходи 2024: 4.059.645 евра

број запослених: 102

8. Национални парк Тара

основни капитал: 7.803.709.501,99 динара

пословни приходи у 2024: 4.266.721 евра

број запослених: 204

9. Србијашуме

основни капитал: 113.808.133.000 динара

пословни приходи у 2024: 91.080.845 евра

број запослених: 3.061

10. Путеви Србије

основни капитал: 109.818.098.000 динара

пословни приходи 2024: 510.851.438 евра

број запослених: 2.221

11. Национални парк Фрушка гора

основни капитал: 2.547.804.000 динара

пословни приходи 2024: 3.579.450 евра

број запослених: 131

12. Србијаводе

основни капитал: 808.924.356,54 динара

пословни приходи 2024: 28.097.712 евра

број запослених: 165

13. Службени гласник

основни капитал: 1.314.432.000 динара

пословни приходи 2024: 11.918.046 евра

број запослених: 370

14. Национални парк Ђердап

•           основни капитал: 4.302.412.000 динара

•           пословни приходи 2024: 1.728.190 евра

•           број запослених: 94

15. Скијалишта Србије

•           основни капитал: 230.000.000 динара

•           пословни приходи 2024: 18.096.233 евра

•           број запослених: 171

blic.rs