O STANJU I RAZVOJU VOJVOĐANSKIH KANALSKIH SISTEMA
”NAVODNJAVANJE MILION HEKTARA JE IZVODLJIVO”, TVRDI V. D. DIREKTORA „VODE VOJVODINE” Velika očekivanja usmerena na program „Srbija 2030–35“
JVP „Vode Vojvodine” su prepoznale da nam slede klimatske promene koje su doprinele vrlo sušnim godinama u poslednjem periodu.
Zato su se zajedno sa Pokrajinskom vladom i Vladom Srbije prioritetno upustili u investicije u izgradnju novih regionalnih sistema za navodnjavanje, kaže u razgovoru za „Dnevnik“, v. d. direktora ovog vodoprivrednog preduzeća Igor Kolaković.
– „Vode Vojvodine“ rade infrastrukturne sisteme za navodnjavanje, a onda korisnici koji žele da navodnjavaju svoje parcele grade taj svoj krajnji sistem. To je, recimo, kao da „Vode Vojvodine” grade auto-put, a korisnici svoje izlaze sa njega i već nekoliko godina nam je to najvažniji posao – kaže Kolaković.
U odbrani od poplava JVP „Vode Vojvodine” takođe imaju veliku ulogu jer održavaju oko 1.500 kilometara nasipa prve odbrambene linije i oko 450 kilometara nasipa druge odbrambene linije
Prema njegovim rečima, u poslednjih desetak godina realizovano je tridesetak projekata izgradnje regionalnih sistema za navodnjavanje, najveći deo toga je finansiran iz Abu Dabi fonda koji je obezbedila Vlada Srbije, ali je u poslednje tri godine bilo i dosta projekata prenamene sistema za odvodnjavanje u sisteme koji služe i navodnjavanju i odvodnjavanju.
– Kroz Abu Dabi fond rađeni su projekti na celoj teritoriji Vojvodine, pa smo tako u Banatu radili Novi Kneževac, crpnu stanicu Jabuka koja je na Tamišu, rađeni su sistemi u Žitištu i Zrenjaninu. U Bačkoj je rađen sistem Plazović, trenutno se završava crpna stanica u Kolutu kod Sombora, proširen je podsistem Kula – Mali Iđoš i završene su brana i akumulacija kod Malog Iđoša kojoj je prvenstvena namena navodnjavanje, ali je sada postalo i izletište za žitelje Malog Iđoša. U Sremu su rađene crpne stanice u Manđelosu, Popovoj bari, Banovcima...
Kako zaustaviti nelegalno korišćenje
Kolaković kaže da je jedan od ozbiljnih problema nelegalno korišćenje vode iz sistema kojima upravljaju JVP Vode Vojvodine.
– To su uglavnom neki manji proizvođači koji se ilegalno priključe svojim mobilnim pumpama i crevima kojima vuku vodu iz kanala ili akumulacija. Često se dešava da sistem postave noću, izvuku vodu ka svojim parcelama i ujutru demontiraju i sklone svoju opremu. Naravno, tu pokušavamo da uspostavimo čvršću kontrolu, opremamo naše čuvare novom opremom – vozilima, čamcima i dronovima i očekujemo da ćemo u narednom periodu znatno smanjiti takve pojave – kaže Kolaković.
U toku je izrada velika stanice Jarak preko koje će se dodatnim sistemom kanala i stanica voda sprovesti sve do jezera Borkovac i Pavlovci, koja će biti prva dva jezera u Sremu koja neće zavisiti samo od prirode, već će moći da se dopunjuju i iz našeg sistema. Tu investiciju realizujemo uz pomoć sredstava dobijenih od Evropske banke za obnovu i razvoj – naveo nam je Kolaković neke od projekata koje su realizovali u prethodnim godinama.
Prema Kolakovićevim rečima, Pokrajinska vlada je u prethodne tri godine izdvojila preko tri milijarde dinara za projekte koje je realizovalo JVP „Vode Vojvodine”.
– Reč je projektima prenamene sistema gde je urađeno ukupno 49 sistema širom Vojvodine koji sada služe i za odvodnjavanje i za navodnjavanje. Osim toga istakao bih i izgradnju akumulacionog jezera kod Srbobrana, koje je pri kraju. Brana je završena, u toku je probni rad pumpi koje uzimaju vodu iz Velikog bačkog kanala i jezero je već skoro puno. U narednih nekoliko meseci očekujemo da će biti potpuno funkcionalno – kaže Igor Kolaković.
Briga o zaštićenim područjima
Vode Vojvode upravljaju i sa pet zaštićenih područja: Begečka jama, Beljanska bara, Jegrička, Potamišje i Mrtvaje gornjeg Potisja.
– Ekologija je kao što znamo prilično skupa pa tako i održavanje tih izuzetnih lokaliteta dosta košta. Mi se trudimo da ih unapredimo, da obezbedimo čuvare, infrastrukturu, održavanje i moram da kažem da i tu imamo značajnu pomoć Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu prirode i ministarstva u Beogradu. Uspevamo da sveke godine u tim zaštićenim područjima uvedemo neke novine poput vozila i čamaca na električni pogon, da dodamo sadržaje koji će biti interesantni posetiocima i obogatimo turistički potencijal tih mesta – kaže Igor Kolaković.
On je istakao da se prethodnih godina puno radilo i na pripremi projektno-tehničke dokumentacije za nastavak započetih i počinjanje novih projekata, jer kod takvih velikih infrastrukturnih radova prikupljanje neophodnih dokumenata može da potraje.
– Često se ti naši projekti protežu kroz više opština i na velikom broju parcela, od kojih su neke u vlasništvu države, a neke i privatne. U takvim situacijama prikupljanje projektno tehničke dokumentacije može da potraje i dve-tri godine, zbog čega se trudimo da te poslove započnemo na vreme kako bi i realizacija počela što pre – navodi Kolaković.
On je apelovao na sve poljoprivrednike koji žele da navodnjavaju svoje površine da se prijave u JVP „Vode Vojvodine” jer je mnogo jeftinije da budu legalni korisnik nego da plaćaju visoke kazne ukoliko budu zabeleženi kao ilegalni korisnik.
– Prema sadašnjim cenama, naknada za korišćenje vode iz sistema „Voda Vojvodine” iznosi maksimalno oko 5.000 dinara godišnje po hektaru. To zaista nije visok iznos i smatramo da je dostupan svakom poljoprivrednom proizvođaču, pogotovo što su kazne za ilegalno korišćenje mnogo veće – pojašnjava direktor JVP „Vode Vojvodine”.
Jedna od velikih ideja jeste obezbeđivanje navodnjavanja za kompletnu južnu padinu Fruške gore. To podrazumeva dve velike crpne stanice u Neštinu i kod Beške
JVP „Vode Vojvodine” brinu o odvodnjavanju oko 1,8 miliona hektara zemljišta u Vojvodini i oko 22.000 kilometara kanalske mreže, što je ogroman sistem za čije održavanje su potrebni poprilični resursi i kada je novac u pitanju, ali i oprema i ljudstvo.
– Dodao bih tu i oko 85 odsto površine Vojvodine koja je pod pretnjom od poplava, što od velikih reka koje je okružuju, što od podzemnih. U odbrani od poplava JVP „Vode Vojvodine” takođe imaju veliku ulogu jer održavamo oko 1.500 kilometara nasipa prve odbrambene linije i oko 450 kilometara nasipa druge odbrambene linije. Naravno da za sve te poslove nema dovoljno novca, odnosno da bismo želeli da izdvajanja u ovom našem sektoru budu i veća, ali ono što mogu da potvrdim jeste da je uprkos svemu kompletan sistem funkcionalan i da postoje prioriteti po kojima postupamo. U tom smislu sistemi za navodnjanje su nam sada zbog klimatskih promena najvažniji i taj deo budžeta je uvek na 100 odsto – kaže Kolaković.
Prema sadašnjim cenama, naknada za korišćenje vode iz sistema Voda Vojvodine iznosi maskimalno oko 5.000 dinara godišnje po hektaru
Procene napravljene još pre više decenija kažu da kanalska mreža Vojvodine ima potencijal da se navodnjavanjem pokrije i do milion hektara oranica u pokrajini.
– To je procena iz vremena kada je nastajao kanalski sistem DTD. Mi sada radimo studiju navodnjavanja Bačke i pregledamo i poredimo staru dokumentaciju i proračune sa sadašnjim uslovima koji su znatno drugačiji usled klimatskih promena. Milion hektara pod navodnjavanjem jeste izvodljivo i dostižno, ali ćemo do tog nivoa morati još da proširimo mrežu, da izgradimo još crpnih stanica koje su planirane i da se nadamo da klimatske promene neće biti tako drastične. Naravno, takav poduhvat treba da prati i poljoprivreda odnosno da se poveća njihova tražnja za vodom iz naših sistema – objašnjava Kolaković.
U JVP „Vode Vojvodine” imaju dosta očekivanja i od najavljenog programa „Srbija 2030–35“ gde će sigurno ući i brojni vodoprivredni projekti.
– Što se nas tiče, mi svakako nastavljamo sa projektima koji su u toku, nastavlja se i rad na projektno-tehničkoj dokumentaciji za projekte koji će tek uslediti. Nadamo se da će deo toga biti urađeno u sklopu plana „Srbija 2030–35“ i tom smislu nam je ministar nedavno bio u poseti. Prethodno smo mi bili na sastanku sa njim u Beogradu i detaljno smo predstavili naše ideje i planove. Trenutno još dopunjavamo to što smo prosledili ministarstvu i očekujemo da u saradnji sa njima dođe i do realizacije u sklopu pomenute strategije – kaže za „Dnevnik” Igor Kolaković.
Zalivanje na karticu
U Novom Slankamenu u toku je izgradnja jedinstvenog sistema navodnjavanja kada je Vojvodina u pitanju jer će biti primenjene inovativne tehnologije kada je u pitanju korišćenje vode.
– Tu imamo crpnu stanicu na samom Dunavu odakle se voda diže na preko sto metara visine do rezervoara čija je gradnja pri kraju. Dalje će se iz tog rezorvoara graditi preko pedeset kilometara mreže sa posebnim hidrantima opremljenim automatikom gde će korisnici uz pomoć elektronske kartice moći da programiraju kad i koliko vode hoće da povuku iz sistema za svoje parcele. Istovremeno preko tih kartica će se vršiti i obračun i kontrola korišćenja vode iz sistema – objašnjava Kolaković.
Jedna od velikih ideja jeste obezbeđivanje navodnjavanja za kompletnu južnu padinu Fruške gore.
– To podrazumeva dve velike crpne stanice u Neštinu i kod Beške. Iz Neština bi se sistemom velikog pritiska voda podizala do vrha tog dela Fruške gore da bi se malim tunelima kroz Frušku goru sprovela na južnu stranu i spojila sa sistemom iz Beške. Time bi omogućili punjenje svih postojećih akumulacija, izgradnju novih i širenje mreže kroz čitav taj kraj. To jeste ogroman projekat, ali i izvodljiv u više faza. Slično je i sa onim što je najavio predsednik Aleksandar Vučić, a to je sistem Telečka u Bačkoj koji bi se sastojao od dva kanala jedan kod Sivca drugi kod Crvenke kroz koje bi se voda podigla na Telečku pa dalje razlivala u mrežu koja bi pokrila veliku površinu i omogućila velikom broju poljoprivrednika da je koriste – objašnjava Kolaković.
Prema njegovim rečima i bez tih velikih planova koji su još u obliku ideje ili tek na početku realizacije, pred „Vodama Vojvodine” je svakako puno posla.
– Imamo spremnih projekata u vrednosti od više desetina miliona evra, imamo preko sto miliona evra procenjenih radova u završnoj izradi tako da smo definitivno spremni da se uključimo u strategiju „Srbija 2030“ – zaključuje Kolaković.
Niko Perković
