”НАВОДЊАВАЊЕ МИЛИОН ХЕКТАРА ЈЕ ИЗВОДЉИВО”, ТВРДИ В. Д. ДИРЕКТОРА „ВОДЕ ВОЈВОДИНЕ” Велика очекивања усмерена на програм „Србија 2030–35“

Зато су се заједно са Покрајинском владом и Владом Србије приоритетно упустили у инвестиције у изградњу нових регионалних система за наводњавање, каже у разговору за „Дневник“, в. д. директора овог водопривредног предузећа Игор Колаковић. 

– „Воде Војводине“ раде инфраструктурне системе за наводњавање, а онда корисници који желе да наводњавају своје парцеле граде тај свој крајњи систем. То је, рецимо, као да „Воде Војводине” граде ауто-пут, а корисници своје излазе са њега и већ неколико година нам је то најважнији посао – каже Колаковић. 

У одбрани од поплава ЈВП „Воде Војводине” такође имају велику улогу јер одржавају око 1.500 километара насипа прве одбрамбене линије и око 450 километара насипа друге одбрамбене линије

Према његовим речима, у последњих десетак година реализовано је тридесетак пројеката изградње регионалних система за наводњавање, највећи део тога је финансиран из Абу Даби фонда који је обезбедила Влада Србије, али је у последње три године било и доста пројеката пренамене система за одводњавање у системе који служе и наводњавању и одводњавању. 

– Кроз Абу Даби фонд рађени су пројекти на целој територији Војводине, па смо тако у Банату радили Нови Кнежевац, црпну станицу Јабука која је на Тамишу, рађени су системи у Житишту и Зрењанину. У Бачкој је рађен систем Плазовић, тренутно се завршава црпна станица у Колуту код Сомбора, проширен је подсистем Кула – Мали Иђош и завршене су брана и акумулација код Малог Иђоша којој је првенствена намена наводњавање, али је сада постало и излетиште за житеље Малог Иђоша. У Срему су рађене црпне станице у Манђелосу, Поповој бари, Бановцима...

У току је израда велика станице Јарак преко које ће се додатним системом канала и станица вода спровести све до језера Борковац и Павловци, која ће бити прва два језера у Срему која неће зависити само од природе, већ ће моћи да се допуњују и из нашег система. Ту инвестицију реализујемо уз помоћ средстава добијених од Европске банке за обнову и развој – навео нам је Колаковић неке од пројеката које су реализовали у претходним годинама. 

Према Колаковићевим речима, Покрајинска влада је у претходне три године издвојила преко три милијарде динара за пројекте које је реализовало ЈВП „Воде Војводине”.

– Реч је пројектима пренамене система где је урађено укупно 49 система широм Војводине који сада служе и за одводњавање и за наводњавање. Осим тога истакао бих и изградњу акумулационог језера код Србобрана, које је при крају. Брана је завршена, у току је пробни рад пумпи које узимају воду из Великог бачког канала и језеро је већ скоро пуно. У наредних неколико месеци очекујемо да ће бити потпуно функционално – каже Игор Колаковић. 

Он је истакао да се претходних година пуно радило и на припреми пројектно-техничке документације за наставак започетих и почињање нових пројеката, јер код таквих великих инфраструктурних радова прикупљање неопходних докумената може да потраје. 

– Често се ти наши пројекти протежу кроз више општина и на великом броју парцела, од којих су неке у власништву државе, а неке и приватне. У таквим ситуацијама прикупљање пројектно техничке документације може да потраје и две-три године, због чега се трудимо да те послове започнемо на време како би и реализација почела што пре – наводи Колаковић. 

Он је апеловао на све пољопривреднике који желе да наводњавају своје површине да се пријаве у ЈВП „Воде Војводине” јер је много јефтиније да буду легални корисник него да плаћају високе казне уколико буду забележени као илегални корисник. 

– Према садашњим ценама, накнада за коришћење воде из система „Вода Војводине” износи максимално око 5.000 динара годишње по хектару. То заиста није висок износ и сматрамо да је доступан сваком пољопривредном произвођачу, поготово што су казне за илегално коришћење много веће – појашњава директор ЈВП „Воде Војводине”. 

Једна од великих идеја јесте обезбеђивање наводњавања за комплетну јужну падину Фрушке горе. То подразумева две велике црпне станице у Нештину и код Бешке

ЈВП „Воде Војводине” брину о одводњавању око 1,8 милиона хектара земљишта у Војводини и око 22.000 километара каналске мреже, што је огроман систем за чије одржавање су потребни поприлични ресурси и када је новац у питању, али и опрема и људство.

– Додао бих ту и око 85 одсто површине Војводине која је под претњом од поплава, што од великих река које је окружују, што од подземних. У одбрани од поплава ЈВП „Воде Војводине” такође имају велику улогу јер одржавамо око 1.500 километара насипа прве одбрамбене линије и око 450 километара насипа друге одбрамбене линије. Наравно да за све те послове нема довољно новца, односно да бисмо желели да издвајања у овом нашем сектору буду и већа, али оно што могу да потврдим  јесте да је упркос свему комплетан систем функционалан и да постоје приоритети по којима поступамо. У том смислу системи за наводњање су нам сада због климатских промена најважнији и тај део буџета је увек на 100 одсто – каже Колаковић.     

Према садашњим ценама, накнада за коришћење воде из система Вода Војводине износи маскимално око 5.000 динара годишње по хектару

Процене направљене још пре више деценија кажу да каналска мрежа Војводине има потенцијал да се наводњавањем покрије и до милион хектара ораница у покрајини.

– То је процена из времена када је настајао каналски систем ДТД. Ми сада радимо студију наводњавања Бачке и прегледамо и поредимо стару документацију и прорачуне са садашњим условима који су знатно другачији услед климатских промена. Милион хектара под наводњавањем јесте изводљиво и достижно, али ћемо до тог нивоа морати још да проширимо мрежу, да изградимо још црпних станица које су планиране и да се надамо да климатске промене неће бити тако драстичне. Наравно, такав подухват треба да прати и пољопривреда односно да се повећа њихова тражња за водом из наших система – објашњава Колаковић.   

У ЈВП „Воде Војводине” имају доста очекивања и од најављеног програма „Србија 2030–35“ где ће сигурно ући и бројни водопривредни пројекти. 

– Што се нас тиче, ми свакако настављамо са пројектима који су у току, наставља се и рад на пројектно-техничкој документацији за пројекте који ће тек уследити. Надамо се да ће део тога бити урађено у склопу плана „Србија 2030–35“ и том смислу нам је министар недавно био у посети. Претходно смо ми били на састанку са њим у Београду и детаљно смо представили наше идеје и планове. Тренутно још допуњавамо то што смо проследили министарству и очекујемо да у сарадњи са њима дође и до реализације у склопу поменуте стратегије – каже за „Дневник” Игор Колаковић. 

Једна од великих идеја јесте обезбеђивање наводњавања за комплетну јужну падину Фрушке горе.

– То подразумева две велике црпне станице у Нештину и код Бешке. Из Нештина би се системом великог притиска вода подизала до врха тог дела Фрушке горе да би се малим тунелима кроз Фрушку гору спровела на јужну страну и спојила са системом из Бешке. Тиме би омогућили пуњење свих постојећих акумулација, изградњу нових и ширење мреже кроз читав тај крај. То јесте огроман пројекат, али и изводљив у више фаза. Слично је и са оним што је најавио председник Александар Вучић, а то је систем Телечка у Бачкој који би се састојао од два канала један код Сивца други код Црвенке кроз које би се вода подигла на Телечку па даље разливала у мрежу која би покрила велику површину и омогућила великом броју пољопривредника да је користе – објашњава Колаковић. 

Према његовим речима и без тих великих планова који су још у облику идеје или тек на почетку реализације, пред „Водама Војводине” је свакако пуно посла.

– Имамо спремних пројеката у вредности од више десетина милиона евра, имамо преко сто милиона евра процењених радова у завршној изради тако да смо дефинитивно спремни да се укључимо у стратегију „Србија 2030“ – закључује Колаковић. 

Нико Перковић