BEZ DOGOVORA NA SES: Mali i Stamenkovski: Vlada će povećati minimalac od 2026. na 551 evro; Sindikati tražili 70.000 dinara

"Ovo je poslednji u nizu sastanaka koji smo imali u proteklih nekoliko nedelja, a tema je upravo bila redovno povećanje minimalne zarade od 1. januara 2026. godine. Mi ćemo na sednici Vlade u četvrtak, dakle za dva dana, doneti odluku o redovnom povećanju minimalne zarade od 1. januara 2026. godine na 371 dinar po radnom času. To je ukupno 64.554 dinara ili  551 evro", rekao je Mali na konferenciji za medije u Palati Srbija.

Mali je istakao da to povećanje ide na vanredno povećanje koje sledi već od 1. oktobra ove godine, kada će minimalac biti povećan na 500 evra.

Ministar je naglasio da se, ako se uporedi minimalna zarada sa onom pre 11-12 godina kada je bila 15.700 dinara, vidi kolika je to razlika.

Istakao je da to dovoljno govori o brizi koju država pokazuje prema onima koji primaju minimalnu zaradu.

"Veoma je važno da je minimalna zarada i glavni motor rasta prosečne zarade u Srbiji, tako da u narednom periodu očekujemo i ubrzaniji rast prosečne zarade. Druga stvar koja mi je veoma važna, a to je da kada pogledate samo 12 meseci, od 1. januara ove godine, kada je stupila minimalna zarada na snagu, koju smo povećali za 13,7 odsto, imate povećanje sada vanredno 1. oktobra, koje će biti 9,4 odsto, na to ide povećanje na 551 evra od 10,1 odsto. Kumulativno, to je 37 odsto, sa nešto malo iznad 400 evra, koliko je bilo u decembru prošle godine, na 551 evro koliko će biti u januaru naredne godine", rekao je Mali.

Kako je ukazao, toliko povećanje se nikada nije desilo u istoriji naše zemlje.

"Do kraja 2027. godine, sa početkom 2028. minimalna zarada u Srbiji biće 650 evra, to nam je deo programa Skok u budućnost, Srbija 2027 i mi ćemo to obećanje na ovaj način ispuniti. Velika, važna vest za one koji primaju najnižu zaradu, inače takvih ima sve manje i manje, nekih pre deset godina preko 350.000 ljudi je primalo minimalnu zaradu, danas je nešto oko 90.000. I dalje je to mnogo, i dalje radimo na tome zato da se prosečna zarada povećava iz meseca u mesec, ali s druge strane, nikada realno se ovako nešto nije desilo, dakle 37 odsto za samo 12 meseci", naglasio je Mali.

Kazao je da se u isto vreme izlazi u susret poslodavcima, kako bi mogli da nastave poslovanje, kako ne bi došlo do otpuštanja i porasta nezaposlenosti.

"Dakle, mi ćemo od 1. januara takođe povećati neoporezivi deo dohotka za upravo onaj iznos procentualno koliko je povećanje vanredno minimalne zarade od 1. oktobra i redovno od 1. januara naredne godine, dakle 20,4 odsto, na 34.221 dinar. Tako da na takav način, ono što mi je posebno važno, ćemo dalje nastaviti trend spuštanja opterećenja na zarade", rekao je Mali.

Istakao je da je, na primer, 2018. godine ukupno opterećenje na zarade u Srbiji bilo 63 odsto.

Prema njegovim rečima, sada je 59,9 odsto, a sa ovim povećanjem neoporezivog dela dohotka biće 59,7 odsto.

"Pri čemu držimo i dalje opterećenje na minimalnu zaradu na nivou koji je bio i prošle godine, a to je 55,6 odsto. Dakle, veoma sam precizan sa brojkama i veoma mi je važna poruka poslodavcima da dalje nastavljamo sa smanjenjem opterećenja na zarade i da idemo sa povećanjem neoporezivog dela dohotka, što je jedan od načina da im izađemo u susret, uz čitav niz mera o kojima mogu i predstavnici Unije poslodavaca da pričaju, koje treba da sprovedemo zajedno kako bi dodatno unapredili i poslovno okruženje i konkurentnost naše privrede", rekao je Mali.

Kaže da će se, pre svega, od 1. januara naredne godine primeniti sistem e-bolovanja, kako bi se mnogo efikasnije i bolje kontrolisao taj deo, koji je jedna od "rak rana" za našu privredu.

"Ono što je bio zahtev predstavnika sindikata pre samo par godina -  pokrivenost minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom, sa ovim povećanjem biće ukupno 111,5 odsto, dakle u potpunosti ćemo pokriti minimalnu potrošačku korpu i ono što je želja sindikata naravno, da to ide i dalje, ka prosečnoj potrošačkoj korpi, mi ćemo naravno zajedno sa njima raditi na tome", naglasio je Mali.

Ministarka za rad Milica Đurđević Stamenkovski izjavila je da na 125. redovnoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta nije podržan predlog Vlade Srbije o povećanju minimalne cene rada. 

"Građanima smo obećali da, ukoliko nakon socijalnog dijaloga koji smo vodili ne budemo dobili podršku za ovaj predlog, mi nećemo odustati od naših političkih ciljeva i od obećanja koje je dato građanima, a obećali smo da će doći do povećanja minimalne cene rada 1. januara 2026. godine i, prema predlogu Vlade Republike Srbije, to povećanje iznosilo bi 10,1 odsto, odnosno 371 dinar po radnom satu. Uz obećanje radnicima koji su do sada primali minimalnu cenu odnosno minimalnu zaradu, uz povećanje neoporezivog dela zarada za 20,4 odsto, odnosno na 34.221 dinar, izašli smo i u susret zahtevima samih poslodavaca", rekla je ministarka.

Đurđević Stamenkovski je dodala da su sindikati više nastupili politički nego u interesu onih koje su zastupali.

"Paradoksalno je da sindikati koji zastupaju radnike ne daju podršku povećanju minimalne cene rada. I postavlja se pitanje da li bi njihova odluka danas bila takva da ne postoje mehanizmi vlade Republike Srbije da mi to sami mimo njihove volje uradimo. Ali, kao što rekoh, mi se nismo rukovodili političkim, partijskim, dnevno-političkim okolnostima, već interesima radnika. I bez obzira na činjenicu da nismo postigli konsenzus, hvala svima na diskusiji i verujem da ćemo nastaviti da vodimo kvalitetan socijalni dijalog", istakla je ministarka.

Dodala je da je procena sindikata bila da minimalna cena rada treba da se poveća na 70.000 dinara.

"Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u dogovoru sa Ministarstvom finansija i sa ostalim važnim adresama u Vladi Republike Srbije pripremilo je predlog koji će danas ići kako bi Vlada usvojila odluku o povećanju minimalne cene rada", rekla je ona.

Istakla je da je za nešto više od 90.000 radnika u Srbiji koji primaju minimalac to značajna vest.

"Ukoliko obuhvatimo sva povećanja tokom proteklih godinu dana, imaćemo do sada najveće istorijsko povećanje od kumulativnih 38 odsto", istakla je Đurđević Stamenkovski.

Dodala je da, sa druge strane, poslodavci smatraju da novo povećanje minimalca od 1. januara ide na njihov teret i da predstavlja veliki izazov za sve privredne subjekte u Srbiji.

Istakla je da je ona dužna da vodi računa i da vodi politiku sprovođenja ravnomernih interesa kako poslodavaca, tako i radnika. 

"Na taj način čuvamo i ekonomsku stabilnost, na taj način čuvamo i socijalni mir", rekla je ministarka.

Istakla je da je, poređenja radi, 2012. godine minimalna cena rada pokrivala 60 procenata minimalne potrošačke korpe, dok će sa ovim povećanjem minimalna cena rada pokrivati više od 111 procenata minimalne potrošačke korpe. 

"Da li je to dovoljno? Mi, naravno, težimo ka tome da bude više i zato smo izneli i preliminarnu projekciju povećanja u narednoj godini želeći da pomognemo onima koji zarađuju najmanje, ali da uvažimo i parametre koje sami poslodavci ističu, jer naša težnja je da privredni subjekti napreduju, da privredni subjekti imaju kvalitetnu radnu snagu, da imaju prosperitet svojih delatnosti i naravno da i jedni i drugi znaju da je država tu da vodi računa o njihovim interesima", rekla je Đurđević Stamenkovski.

Predsednica UGS Nezavisnost Čedanka Andrić izjavila je da je jedina sindikalna politika interes radnika i da nije korektno to što je izjavila ministarka Đurđević Stamenkovski da se rukovode političkim interesima a ne interesima radnika, kao i da je njihov predlog bio da cena radnog sata bude 402 dinara, a minimalna zarada 70.000 dinara. 

Ona je rekla da UGS Nezavisnost ne osporava procente rasta, ali da se ne može samo zadržati na procentima, već i da se mora uzeti u obzir šta kažu članovi i građani, kakav je njihov kvalitet života i šta se može sa minimalnom zaradom, kako da se živi. 

Andrićeva je navela da minimalna zarada treba da bude izuzetak i da je uvode preduzeća koja imaju problem u poslovanju i da ne sme da je isplaćuju oni koji nemaju probleme u poslovanju. 

"Sindikati su uvek izlazili u susret poslodavcima koji su zbog realnih problema donosili odluku o uvođenju minimalne zarade na određeni period, pokušavajući tako da spasu svoje preduzeće. Dakle, mi kao pregovarači nismo bili destruktivni", rekla je ona. 

Dodala je da je minimalna potrošačka korpa parametar koji se uzima po Zakonu, ali da će nastojati da se radi na novoj verziji zakona, a to je da minimalna zarada ne bude ispod prosečne potrošačke korpe.

Odgovarajući na pitanje novinara zašto su predstavnici sindikata nezadovoljni s obzirom da je doneta odluka i o vanrednom povećanju minimalne zarade, Andrićeva je rekla da su postojali razlozi za vanredno povećanje i da je to predložilo resorno ministarstvo sagledavajući promene u parametrima na osnovu kojih se utvrđuje minimalna zarada.

''To povećanje nije bilo niotkud. Kad govorimo o minimalnoj zaradi imam utisak da jedan broj ljudi priča kao da se nekom nešto poklanja. Ti ljudi rade osam sati, dobijaju minimalnu zaradu za standardni učinak. Oni stvaraju neku vrednost, njima niko ništa ne poklanja'', rekla je Andrićeva.

Istakla je da sindikati ne negiraju procenat povećanja i da ne kažu da je taj procenat mali, već da je nedovoljan i da su time nezadovoljni. 

Zamenik člana saveta i generalni sekretar Savez Samostalnih sindikata Srbije Slađan Bonić smatra da minimalna zarada koja se odnosi na tri odsto zaposlenih treba da bude minimalno 70.000 dinara. 

"Takođe, kao sindikat, to smo izneli danas, želimo da razgovaramo o platama ostalih 97 odsto zaposlenih u Srbiji jer smatramo da taj procenat koji ide u povećanje minimalne zarade treba da se odnosi na sve zaposlene u Republici Srbiji", rekao je on. 

Dodao je da sindikat vodi brigu o zaposlenima i da se zalažu za socijalni dijalog i pozvao predstavnike ministarstva da se nastave razgovori. 

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković  rekao je da minimalnu zaradu u Srbiji prima 90.000 ljudi, ali da pored njih  postoje i oni zaposleni koji primaju par hiljada više od minimalca i da su i oni u problemu i da i takve zaposlene treba sagledati.