БЕЗ ДОГОВОРА НА СЕС: Мали и Стаменковски: Влада ће повећати минималац од 2026. на 551 евро; Синдикати тражили 70.000 динара

"Ово је последњи у низу састанака који смо имали у протеклих неколико недеља, а тема је управо била редовно повећање минималне зараде од 1. јануара 2026. године. Ми ћемо на седници Владе у четвртак, дакле за два дана, донети одлуку о редовном повећању минималне зараде од 1. јануара 2026. године на 371 динар по радном часу. То је укупно 64.554 динара или  551 евро", рекао је Мали на конференцији за медије у Палати Србија.

Мали је истакао да то повећање иде на ванредно повећање које следи већ од 1. октобра ове године, када ће минималац бити повећан на 500 евра.

Министар је нагласио да се, ако се упореди минимална зарада са оном пре 11-12 година када је била 15.700 динара, види колика је то разлика.

Истакао је да то довољно говори о бризи коју држава показује према онима који примају минималну зараду.

"Веома је важно да је минимална зарада и главни мотор раста просечне зараде у Србији, тако да у наредном периоду очекујемо и убрзанији раст просечне зараде. Друга ствар која ми је веома важна, а то је да када погледате само 12 месеци, од 1. јануара ове године, када је ступила минимална зарада на снагу, коју смо повећали за 13,7 одсто, имате повећање сада ванредно 1. октобра, које ће бити 9,4 одсто, на то иде повећање на 551 евра од 10,1 одсто. Кумулативно, то је 37 одсто, са нешто мало изнад 400 евра, колико је било у децембру прошле године, на 551 евро колико ће бити у јануару наредне године", рекао је Мали.

Како је указао, толико повећање се никада није десило у историји наше земље.

"До краја 2027. године, са почетком 2028. минимална зарада у Србији биће 650 евра, то нам је део програма Скок у будућност, Србија 2027 и ми ћемо то обећање на овај начин испунити. Велика, важна вест за оне који примају најнижу зараду, иначе таквих има све мање и мање, неких пре десет година преко 350.000 људи је примало минималну зараду, данас је нешто око 90.000. И даље је то много, и даље радимо на томе зато да се просечна зарада повећава из месеца у месец, али с друге стране, никада реално се овако нешто није десило, дакле 37 одсто за само 12 месеци", нагласио је Мали.

Казао је да се у исто време излази у сусрет послодавцима, како би могли да наставе пословање, како не би дошло до отпуштања и пораста незапослености.

"Дакле, ми ћемо од 1. јануара такође повећати неопорезиви део дохотка за управо онај износ процентуално колико је повећање ванредно минималне зараде од 1. октобра и редовно од 1. јануара наредне године, дакле 20,4 одсто, на 34.221 динар. Тако да на такав начин, оно што ми је посебно важно, ћемо даље наставити тренд спуштања оптерећења на зараде", рекао је Мали.

Истакао је да је, на пример, 2018. године укупно оптерећење на зараде у Србији било 63 одсто.

Према његовим речима, сада је 59,9 одсто, а са овим повећањем неопорезивог дела дохотка биће 59,7 одсто.

"При чему држимо и даље оптерећење на минималну зараду на нивоу који је био и прошле године, а то је 55,6 одсто. Дакле, веома сам прецизан са бројкама и веома ми је важна порука послодавцима да даље настављамо са смањењем оптерећења на зараде и да идемо са повећањем неопорезивог дела дохотка, што је један од начина да им изађемо у сусрет, уз читав низ мера о којима могу и представници Уније послодаваца да причају, које треба да спроведемо заједно како би додатно унапредили и пословно окружење и конкурентност наше привреде", рекао је Мали.

Каже да ће се, пре свега, од 1. јануара наредне године применити систем е-боловања, како би се много ефикасније и боље контролисао тај део, који је једна од "рак рана" за нашу привреду.

"Оно што је био захтев представника синдиката пре само пар година -  покривеност минималне потрошачке корпе минималном зарадом, са овим повећањем биће укупно 111,5 одсто, дакле у потпуности ћемо покрити минималну потрошачку корпу и оно што је жеља синдиката наравно, да то иде и даље, ка просечној потрошачкој корпи, ми ћемо наравно заједно са њима радити на томе", нагласио је Мали.

Министарка за рад Милица Ђурђевић Стаменковски изјавила је да на 125. редовној седници Социјално-економског савета није подржан предлог Владе Србије о повећању минималне цене рада. 

"Грађанима смо обећали да, уколико након социјалног дијалога који смо водили не будемо добили подршку за овај предлог, ми нећемо одустати од наших политичких циљева и од обећања које је дато грађанима, а обећали смо да ће доћи до повећања минималне цене рада 1. јануара 2026. године и, према предлогу Владе Републике Србије, то повећање износило би 10,1 одсто, односно 371 динар по радном сату. Уз обећање радницима који су до сада примали минималну цену односно минималну зараду, уз повећање неопорезивог дела зарада за 20,4 одсто, односно на 34.221 динар, изашли смо и у сусрет захтевима самих послодаваца", рекла је министарка.

Ђурђевић Стаменковски је додала да су синдикати више наступили политички него у интересу оних које су заступали.

"Парадоксално је да синдикати који заступају раднике не дају подршку повећању минималне цене рада. И поставља се питање да ли би њихова одлука данас била таква да не постоје механизми владе Републике Србије да ми то сами мимо њихове воље урадимо. Али, као што рекох, ми се нисмо руководили политичким, партијским, дневно-политичким околностима, већ интересима радника. И без обзира на чињеницу да нисмо постигли консензус, хвала свима на дискусији и верујем да ћемо наставити да водимо квалитетан социјални дијалог", истакла је министарка.

Додала је да је процена синдиката била да минимална цена рада треба да се повећа на 70.000 динара.

"Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у договору са Министарством финансија и са осталим важним адресама у Влади Републике Србије припремило је предлог који ће данас ићи како би Влада усвојила одлуку о повећању минималне цене рада", рекла је она.

Истакла је да је за нешто више од 90.000 радника у Србији који примају минималац то значајна вест.

"Уколико обухватимо сва повећања током протеклих годину дана, имаћемо до сада највеће историјско повећање од кумулативних 38 одсто", истакла је Ђурђевић Стаменковски.

Додала је да, са друге стране, послодавци сматрају да ново повећање минималца од 1. јануара иде на њихов терет и да представља велики изазов за све привредне субјекте у Србији.

Истакла је да је она дужна да води рачуна и да води политику спровођења равномерних интереса како послодаваца, тако и радника. 

"На тај начин чувамо и економску стабилност, на тај начин чувамо и социјални мир", рекла је министарка.

Истакла је да је, поређења ради, 2012. године минимална цена рада покривала 60 процената минималне потрошачке корпе, док ће са овим повећањем минимална цена рада покривати више од 111 процената минималне потрошачке корпе. 

"Да ли је то довољно? Ми, наравно, тежимо ка томе да буде више и зато смо изнели и прелиминарну пројекцију повећања у наредној години желећи да помогнемо онима који зарађују најмање, али да уважимо и параметре које сами послодавци истичу, јер наша тежња је да привредни субјекти напредују, да привредни субјекти имају квалитетну радну снагу, да имају просперитет својих делатности и наравно да и једни и други знају да је држава ту да води рачуна о њиховим интересима", рекла је Ђурђевић Стаменковски.

Председница УГС Независност Чеданка Андрић изјавила је да је једина синдикална политика интерес радника и да није коректно то што је изјавила министарка Ђурђевић Стаменковски да се руководе политичким интересима а не интересима радника, као и да је њихов предлог био да цена радног сата буде 402 динара, а минимална зарада 70.000 динара. 

Она је рекла да УГС Независност не оспорава проценте раста, али да се не може само задржати на процентима, већ и да се мора узети у обзир шта кажу чланови и грађани, какав је њихов квалитет живота и шта се може са минималном зарадом, како да се живи. 

Андрићева је навела да минимална зарада треба да буде изузетак и да је уводе предузећа која имају проблем у пословању и да не сме да је исплаћују они који немају проблеме у пословању. 

"Синдикати су увек излазили у сусрет послодавцима који су због реалних проблема доносили одлуку о увођењу минималне зараде на одређени период, покушавајући тако да спасу своје предузеће. Дакле, ми као преговарачи нисмо били деструктивни", рекла је она. 

Додала је да је минимална потрошачка корпа параметар који се узима по Закону, али да ће настојати да се ради на новој верзији закона, а то је да минимална зарада не буде испод просечне потрошачке корпе.

Одговарајући на питање новинара зашто су представници синдиката незадовољни с обзиром да је донета одлука и о ванредном повећању минималне зараде, Андрићева је рекла да су постојали разлози за ванредно повећање и да је то предложило ресорно министарство сагледавајући промене у параметрима на основу којих се утврђује минимална зарада.

''То повећање није било ниоткуд. Кад говоримо о минималној заради имам утисак да један број људи прича као да се неком нешто поклања. Ти људи раде осам сати, добијају минималну зараду за стандардни учинак. Они стварају неку вредност, њима нико ништа не поклања'', рекла је Андрићева.

Истакла је да синдикати не негирају проценат повећања и да не кажу да је тај проценат мали, већ да је недовољан и да су тиме незадовољни. 

Заменик члана савета и генерални секретар Савез Самосталних синдиката Србије Слађан Бонић сматра да минимална зарада која се односи на три одсто запослених треба да буде минимално 70.000 динара. 

"Такође, као синдикат, то смо изнели данас, желимо да разговарамо о платама осталих 97 одсто запослених у Србији јер сматрамо да тај проценат који иде у повећање минималне зараде треба да се односи на све запослене у Републици Србији", рекао је он. 

Додао је да синдикат води бригу о запосленима и да се залажу за социјални дијалог и позвао представнике министарства да се наставе разговори. 

Почасни председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић  рекао је да минималну зараду у Србији прима 90.000 људи, али да поред њих  постоје и они запослени који примају пар хиљада више од минималца и да су и они у проблему и да и такве запослене треба сагледати.