BOJKOT! Efektiva pozvala građane da NE KUPUJU u Delezu: TUŽBA PROTIV DRŽAVE dokaz da se ne odriču profita! OGLASILI SE IZ KOMPANIJE
BEOGRAD: Udruženje Efektiva pozvalo je danas potrošače da ne kupuju u objektima Deleza jer su, kako kažu, tužbom protiv države pokazali da je profit nešto čega se ne odriču i da ih interes građana apsolutno ne zanima.
Podsećamo da je Delez u Srbiji, tokom 2023. i 2024. radio sa prosečnom maržom od 46 odsto i da je tokom te dve godine, ostvario dobit od oko 130 miliona evra. Dakle, Delez, sa najvećom maržom i najvećim profitom, tuži državu zbog marži, dok ostali trgovci, koji manje zarađuju, ćute i rade, navela je Efektiva u objavi na društvenim mrežama.
Efektiva navodi da je Delezu zasmetala Uredba o ograničenju marži, dok potrošačima smetaju njihove cene.
Ahold Delhaize grupacija, čiji je član Delez Srbija, zatražila je arbitražu pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova - ICSID u Vašingtonu zbog primene uredbe o ograničenju trgovačkih marži u našoj zemlji.
Vlada Srbije je uredbom ograničila trgovačke marže od 1. septembra 2025. do kraja februara 2026. za oko 20.000 proizvoda, koji obuhvataju osnovne životne namirnice, kućna hemija i higijena, po kojoj najviša stopa marže u trgovini na malo, obračunata na prodajnu cenu bez poreza na dodatu vrednost, ne može biti veća od 20 odsto.
Delez: Podneli smo zahtev za arbitražu kako bismo zaštitili svoja prava u Srbiji
Kompanija Ahold Delhaize potvrdila je danas da je podnela zahtev za arbitražu Međunarodnom centru za rešavanje investicionih sporova (ICSID) da bi zaštitila, kako je saopštila, svoja prava prema Bilateralnom investicionom sporazumu između Holandije i Srbije u vezi sa regulatornim merama koje je Vlada Srbije sprovela u septembru 2025. godine.
Kompanija tvrdi da je odluka Vlade Srbije uticala na više od 85 odsto prihoda kompanije Delez Srbija, kao i da su bili primorani da donesu odluku o zatvaranju 25 prodavnica i obustave investicije planirane za 2026. godinu, što je dovelo do gubitka više stotina radnih mesta u Srbiji.
Ove regulatorne mere u Srbiji uključuju zakonsko ograničenje maloprodajnih marži, nabavnih cena i naknada dobavljačima, kao i uvođenje prava veta dobavljača na povlačenje proizvoda iz asortimana i smanjenje porudžbina. Ova iznenadna i presedanska državna intervencija na maloprodajnom tržištu utiče na više od 85 odsto prihoda kompanije Delhaize Serbia. Kompanija je u 2024. godini ostvarila neto profitnu maržu od 4,4 odsto, dok je primena uredbe tokom samo četiri meseca u 2025. dovela do značajnih gubitaka, naveli su iz kompanije.
Tvrde da su se odlučili na zahtev za arbitražu nakon višemesečnih intenzivnih napora da se, kako je navedeno, kroz konstruktivan dijalog sa srpskim vlastima pronađu rešenja koja bi bila u interesu potrošača, privrede i dugoročnog investicionog ambijenta Srbije.
Zbog toga je Ahold Delhaize pokrenuo arbitražni postupak, budući da njegov lokalni brend Delhaize Serbia nastavlja da posluje u uslovima gubitaka koji značajno utiču na mogućnost održivog poslovanja i umanjuju vrednost investicije Ahold Delhaize u Srbiji, navedeno je u saopštenju.
Poručuju da Delez Srbija ostaje u potpunosti posvećen lokalnom tržištu.
Kompanija nastavlja da posluje sa više od 500 prodavnica, pruža podršku za više od 11.000 zaposlenih i njihove porodice, i održava dugogodišnja partnerstva sa lokalnim dobavljačima, od kojih je većina srpskih kompanija, navodi u saopštenju.
Kako kažu, kompanija je tokom proteklih 10 godina investirala 536 miliona evra u Srbiju.
Najavili su to, ali nismo hteli da odustanemo od Uredbe. Nama je samo interesantno - zašto sada? Zašto se pokreće arbitraža i poziva na BIT (bilateralni ugovor o investiciji - Bilateral Investment Treaty) 20 dana pred istek Uredbe, a ne ranije? Pitanje je šta stoji iza toga. Od septembra trpimo pritiske i pretnje da će se pokrenuti arbitraža i odoleli smo pritisku da ne ukinemo Uredbu o ograničenju marži, rekla je ministarka Lazarević za Tanjug.
Lazarevićeva je ranije izjavila da je Delez iz nameta koji su bili značajno veći i od samih marži finansirao svoj razvoj maloprodajne mreže.
Podsetiću da je među određenim stavkama, koje su bile direktan namet na dobavljače, bili i oni koji su se ticali proširenja maloprodajne mreže i ulaganja u renoviranje. To znači da su dobavljači bili kofinansijeri širenja njihove mreže, navela je Lazarevićeva.
Ona je rekla da je taj trgovinski lanac istovremeno smanjivao broj zaposlenih.
Delez je najveći broj zaposlenih imao u 2020. godini - 12.900, a onda je od 2021. pao njihov broj za 1.300 radnika i u 2022. je nastavio da pada, te je od 2020 do 2022. Delez imao 1.500 radnika manje. Paralelno s tim povećavali su broj prodajnih objekata. U 2022.-2024. počelo je da dolazi do rasta broja zaposlenih i tu su se stabilizovali na 12.400 zaposlenih a istovremeno je broj njihovih objekata povećan za gotovo 100. U prošloj godini se broj zaposlenih stabilizovao ali se nije vratio na taj neki nivo iz 2020, već se u odnosu na tada smanjio za 500, navela je Lazarevićeva.
Kako je rekla, rast cena, veliki pritisci na dobavljače i ekstremno visoki of-rabati, bili su način kako se veliki broj radnji održavao u životu i kako su se otvarale nove.
Razumem njihovu poslovnu politiku da žele da budu još prisutniji, da niču njihove radnje svuda kao pečurke, ali to treba da bude rezultat jedne pametne promišljene poslovne politike, navela je ministarka.
