БОЈКОТ! Ефектива позвала грађане да НЕ КУПУЈУ у Делезу: ТУЖБА ПРОТИВ ДРЖАВЕ доказ да се не одричу профита! ОГЛАСИЛИ СЕ ИЗ КОМПАНИЈЕ
БЕОГРАД: Удружење Ефектива позвало је данас потрошаче да не купују у објектима Делеза јер су, како кажу, тужбом против државе показали да је профит нешто чега се не одричу и да их интерес грађана апсолутно не занима.
Подсећамо да је Делез у Србији, током 2023. и 2024. радио са просечном маржом од 46 одсто и да је током те две године, остварио добит од око 130 милиона евра. Дакле, Делез, са највећом маржом и највећим профитом, тужи државу због маржи, док остали трговци, који мање зарађују, ћуте и раде, навела је Ефектива у објави на друштвеним мрежама.
Ефектива наводи да је Делезу засметала Уредба о ограничењу маржи, док потрошачима сметају њихове цене.
Ahold Delhaize групација, чији је члан Делез Србија, затражила је арбитражу пред Међународним центром за решавање инвестиционих спорова - ИЦСИД у Вашингтону због примене уредбе о ограничењу трговачких маржи у нашој земљи.
Влада Србије је уредбом ограничила трговачке марже од 1. септембра 2025. до краја фебруара 2026. за око 20.000 производа, који обухватају основне животне намирнице, кућна хемија и хигијена, по којој највиша стопа марже у трговини на мало, обрачуната на продајну цену без пореза на додату вредност, не може бити већа од 20 одсто.
Делез: Поднели смо захтев за арбитражу како бисмо заштитили своја права у Србији
Компанија Ahold Delhaize потврдила је данас да је поднела захтев за арбитражу Међународном центру за решавање инвестиционих спорова (ИЦСИД) да би заштитила, како је саопштила, своја права према Билатералном инвестиционом споразуму између Холандије и Србије у вези са регулаторним мерама које је Влада Србије спровела у септембру 2025. године.
Компанија тврди да је одлука Владе Србије утицала на више од 85 одсто прихода компаније Делез Србија, као и да су били приморани да донесу одлуку о затварању 25 продавница и обуставе инвестиције планиране за 2026. годину, што је довело до губитка више стотина радних места у Србији.
Ове регулаторне мере у Србији укључују законско ограничење малопродајних маржи, набавних цена и накнада добављачима, као и увођење права вета добављача на повлачење производа из асортимана и смањење поруџбина. Ова изненадна и преседанска државна интервенција на малопродајном тржишту утиче на више од 85 одсто прихода компаније Делхаизе Сербиа. Компанија је у 2024. години остварила нето профитну маржу од 4,4 одсто, док је примена уредбе током само четири месеца у 2025. довела до значајних губитака, навели су из компаније.
Тврде да су се одлучили на захтев за арбитражу након вишемесечних интензивних напора да се, како је наведено, кроз конструктиван дијалог са српским властима пронађу решења која би била у интересу потрошача, привреде и дугорочног инвестиционог амбијента Србије.
Због тога је Ahold Delhaize покренуо арбитражни поступак, будући да његов локални бренд Делхаизе Сербиа наставља да послује у условима губитака који значајно утичу на могућност одрживог пословања и умањују вредност инвестиције Ахолд Делхаизе у Србији, наведено је у саопштењу.
Поручују да Делез Србија остаје у потпуности посвећен локалном тржишту.
Компанија наставља да послује са више од 500 продавница, пружа подршку за више од 11.000 запослених и њихове породице, и одржава дугогодишња партнерства са локалним добављачима, од којих је већина српских компанија, наводи у саопштењу.
Како кажу, компанија је током протеклих 10 година инвестирала 536 милиона евра у Србију.
Најавили су то, али нисмо хтели да одустанемо од Уредбе. Нама је само интересантно - зашто сада? Зашто се покреће арбитража и позива на БИТ (билатерални уговор о инвестицији - Bilateral Investment Treaty) 20 дана пред истек Уредбе, а не раније? Питање је шта стоји иза тога. Од септембра трпимо притиске и претње да ће се покренути арбитража и одолели смо притиску да не укинемо Уредбу о ограничењу маржи, рекла је министарка Лазаревић за Танјуг.
Лазаревићева је раније изјавила да је Делез из намета који су били значајно већи и од самих маржи финансирао свој развој малопродајне мреже.
Подсетићу да је међу одређеним ставкама, које су биле директан намет на добављаче, били и они који су се тицали проширења малопродајне мреже и улагања у реновирање. То значи да су добављачи били кофинансијери ширења њихове мреже, навела је Лазаревићева.
Она је рекла да је тај трговински ланац истовремено смањивао број запослених.
Делез је највећи број запослених имао у 2020. години - 12.900, а онда је од 2021. пао њихов број за 1.300 радника и у 2022. је наставио да пада, те је од 2020 до 2022. Делез имао 1.500 радника мање. Паралелно с тим повећавали су број продајних објеката. У 2022.-2024. почело је да долази до раста броја запослених и ту су се стабилизовали на 12.400 запослених а истовремено је број њихових објеката повећан за готово 100. У прошлој години се број запослених стабилизовао али се није вратио на тај неки ниво из 2020, већ се у односу на тада смањио за 500, навела је Лазаревићева.
Како је рекла, раст цена, велики притисци на добављаче и екстремно високи оф-рабати, били су начин како се велики број радњи одржавао у животу и како су се отварале нове.
Разумем њихову пословну политику да желе да буду још присутнији, да ничу њихове радње свуда као печурке, али то треба да буде резултат једне паметне промишљене пословне политике, навела је министарка.
