DIGITALNI EVRO ULAZI U IGRU Brže, jeftinije i sigurnije transakcije za građane i kompanije
Monetarne vlasti evrozone započele su tehničku fazu razvoja digitalnog evra, sa ciljem da pilot-testiranje počne 2027. godine, a da nova virtuelna valuta postane potpuno funkcionalna do 2029. godine.
Digitalni evro biće elektronska verzija novčanica i kovanica evra, osmišljena da ojača ekonomsku bezbednost Evrope i smanji zavisnost od velikih privatnih platnih sistema kao što su Visa, Mastercard i PayPal.
Prema planu, pravni okvir koji reguliše upotrebu digitalnog evra biće usvojen do 2026. godine, nakon što ga odobre nacionalne vlade i Evropski parlament. Očekuje se da će ukupni troškovi razvoja iznositi oko 1,3 milijarde evra.
Digitalni evro neće zameniti gotovinu, već će je dopuniti, omogućavajući građanima da koriste bezbedan, državno garantovan način plaćanja u digitalnoj sferi - jednako pouzdan kao i papirni novac.
Iako Srbija nije u evrozoni, digitalni evro imaće direktne ekonomske posledice, posebno za firme koje posluju s partnerima u EU i za građane koji kupuju u inostranstvu.
Kompanije u Srbiji koje izvoze u EU ili imaju evropske klijente moći će da primaju i šalju uplate u digitalnim evrima preko evropskih platnih platformi, bez posredovanja komercijalnih banaka. Plaćanja će biti brža, transparentnija i jeftinija jer će se obavljati direktno između digitalnih novčanika (wallet-a), uz minimalne troškove transakcije. Biće povećana kontrola tokova novca, što će olakšati finansijsko izveštavanje i smanjiti rizik od pranja novca ili utaje poreza. Za firme koje imaju ogranke ili partnere u EU, digitalni evro će postati standardni oblik bezgotovinskog plaćanja.
Državne pare
Digitalni evro planiran je kao oblik državnog digitalnog novca, koji izdaje Evropska centralna banka: to će biti stvarno novčano sredstvo, ne samo transakcija između komercijalnih banaka. Korisnici će moći da ga drže u digitalnom novčaniku (wallet), koji će biti ponuđen preko finansijskih posrednika (banke, institucije plaćanja) ili moguće i državnih ili javnih službi. Novčanik će omogućiti plaćanje u prodavnicama, onlajn, plaćanje od osobe do osobe i, što je važno, i oflajn u određenim uslovima – to jest bez potpune internet konekcije.
Očekuje se da će korisnici moći da koriste mobilnu aplikaciju za digitalni novčanik, ili veb/mobilni interfejs, kojim će upravljati svojim digitalnim evrima.
Važno je reći i da će digitalni evro biti javna usluga, a ne komercijalni proizvod - što znači da će osnovna plaćanja biti besplatna za građane. Međutim, banke i platne institucije biće posrednici između građana i Evropske centralne banke. One neće moći da zarađuju kao sada na svakom plaćanju, ali će zadržati ulogu u sistemu i verovatno pronalaziti nove modele naplate (npr. „premijum” usluge, integracija sa postojećim računima, upravljanje finansijama firmi).
Kupovina u onlajn prodavnicama u evrozoni biće brža i bez dodatne naknade jer će se plaćanje izvršavati direktno između digitalnih novčanika
Da li će građani imati koristi od digitalnog evra? Hoće, naravno. Naši ljudi koji žive, rade ili često kupuju u Evropi imaće koristi od jednostavnijeg slanja i primanja novca. Konačno će biti moguće otvoriti digitalni novčanik u evrima (kao što danas otvaramo PayPal ili Revolut nalog), ali sa zvaničnom podrškom ECB, bez posrednika (i provizija).
Kupovina u onlajn prodavnicama u evrozoni biće brža i bez dodatne naknade jer će se plaćanje izvršavati direktno između digitalnih novčanika. I bezbednost će biti veća - transakcije će biti zaštićene kriptografskim protokolima Evropske centralne banke, bez rizika od lažnih kartica ili hakovanja naloga.