ДИГИТАЛНИ ЕВРО УЛАЗИ У ИГРУ Брже, јефтиније и сигурније трансакције за грађане и компаније
Монетарне власти еврозоне започеле су техничку фазу развоја дигиталног евра, са циљем да пилот-тестирање почне 2027. године, а да нова виртуелна валута постане потпуно функционална до 2029. године.
Дигитални евро биће електронска верзија новчаница и кованица евра, осмишљена да ојача економску безбедност Европе и смањи зависност од великих приватних платних система као што су Visa, Mastercard и PayPal.
Према плану, правни оквир који регулише употребу дигиталног евра биће усвојен до 2026. године, након што га одобре националне владе и Европски парламент. Очекује се да ће укупни трошкови развоја износити око 1,3 милијарде евра.
Дигитални евро неће заменити готовину, већ ће је допунити, омогућавајући грађанима да користе безбедан, државно гарантован начин плаћања у дигиталној сфери - једнако поуздан као и папирни новац.
Иако Србија није у еврозони, дигитални евро имаће директне економске последице, посебно за фирме које послују с партнерима у ЕУ и за грађане који купују у иностранству.
Компаније у Србији које извозе у ЕУ или имају европске клијенте моћи ће да примају и шаљу уплате у дигиталним еврима преко европских платних платформи, без посредовања комерцијалних банака. Плаћања ће бити бржа, транспарентнија и јефтинија јер ће се обављати директно између дигиталних новчаника (wallet-a), уз минималне трошкове трансакције. Биће повећана контрола токова новца, што ће олакшати финансијско извештавање и смањити ризик од прања новца или утаје пореза. За фирме које имају огранке или партнере у ЕУ, дигитални евро ће постати стандардни облик безготовинског плаћања.
Државне паре
Дигитални евро планиран је као облик државног дигиталног новца, који издаје Европска централна банка: то ће бити стварно новчано средство, не само трансакција између комерцијалних банака. Корисници ће моћи да га држе у дигиталном новчанику (wallet), који ће бити понуђен преко финансијских посредника (банке, институције плаћања) или могуће и државних или јавних служби. Новчаник ће омогућити плаћање у продавницама, онлајн, плаћање од особе до особе и, што је важно, и офлајн у одређеним условима – то јест без потпуне интернет конекције.
Очекује се да ће корисници моћи да користе мобилну апликацију за дигитални новчаник, или веб/мобилни интерфејс, којим ће управљати својим дигиталним еврима.
Важно је рећи и да ће дигитални евро бити јавна услуга, а не комерцијални производ - што значи да ће основна плаћања бити бесплатна за грађане. Међутим, банке и платне институције биће посредници између грађана и Европске централне банке. Оне неће моћи да зарађују као сада на сваком плаћању, али ће задржати улогу у систему и вероватно проналазити нове моделе наплате (нпр. „премијум” услуге, интеграција са постојећим рачунима, управљање финансијама фирми).
Куповина у онлајн продавницама у еврозони биће бржа и без додатне накнаде јер ће се плаћање извршавати директно између дигиталних новчаника
Да ли ће грађани имати користи од дигиталног евра? Хоће, наравно. Наши људи који живе, раде или често купују у Европи имаће користи од једноставнијег слања и примања новца. Коначно ће бити могуће отворити дигитални новчаник у еврима (као што данас отварамо PayPal или Revolut налог), али са званичном подршком ЕЦБ, без посредника (и провизија).
Куповина у онлајн продавницама у еврозони биће бржа и без додатне накнаде јер ће се плаћање извршавати директно између дигиталних новчаника. И безбедност ће бити већа - трансакције ће бити заштићене криптографским протоколима Европске централне банке, без ризика од лажних картица или хаковања налога.