IMATE DUG? NIJE SVAKA KAMATA ISTA Evo koja pravila važe u Srbiji i koliko zaista možete da platite

U tom slučaju dug, u zavisnosti od vrste obaveze, može da počne da raste i zbog zatezne kamate.

Mnogi, međutim, ne znaju šta tačno zatezna kamata znači, od kada se obračunava, koliko može da iznosi, ali ni da li se na već obračunatu kamatu automatski dodaje nova kamata.

Pravila u Srbiji su prilično jasna, ali postoje važne razlike koje mogu da naprave veliku razliku u konačnom iznosu duga.

Kolika je zatezna kamata u Srbiji?

Za dinarske novčane obaveze trenutno važi stopa zatezne kamate od 13,75 odsto godišnje.

Ta stopa se dobija tako što se na referentnu kamatnu stopu Narodne banke Srbije dodaje osam procentnih poena. Trenutna referentna stopa NBS je 5,75 odsto, pa je zatezna kamata 13,75 odsto. Ova stopa za dinarske obaveze važi od 13. septembra 2024. godine.

Kod obaveza koje glase na evro, trenutna stopa zatezne kamate je 10,40 odsto godišnje. Ona se utvrđuje na osnovu referentne stope Evropske centralne banke uvećane za osam procentnih poena.

Važno je, međutim, znati da stopa nije nužno ista tokom celog perioda duga. Ako se referentna stopa promeni, menja se i stopa zatezne kamate, pa se za različite periode može primenjivati različita stopa.

Kada zatezna kamata počinje da teče?

Osnovno pravilo je jednostavno: kada dužnik zakasni sa ispunjenjem novčane obaveze, pored glavnice duguje i zateznu kamatu.

Zakon o obligacionim odnosima propisuje da dužnik koji zakasni sa ispunjenjem novčane obaveze duguje, pored glavnice, i zateznu kamatu.

To znači da nije potrebno da poverilac prvo dokaže da je zbog kašnjenja pretrpeo štetu. Pravo na zateznu kamatu postoji i bez dokazivanja konkretne štete.

Koliko tačno dug raste zavisi od toga koja je obaveza u pitanju, kada je dospela i koliko je dugo dužnik u docnji.

Koliko 13,75 odsto zaista znači?

Recimo da postoji dinarski dug od 100.000 dinara i da bi, samo radi ilustracije, stopa od 13,75 odsto važila nepromenjeno tokom cele godine.

Za godinu dana zatezna kamata bi po prostom obračunu iznosila oko 13.750 dinara.

To ne znači da će posle godinu dana svaki dug automatski biti uvećan upravo za taj iznos. Stvarni obračun zavisi od tačnog broja dana kašnjenja, primenljive stope i eventualnih promena stope tokom perioda.

Na primer, za 100.000 dinara i 30 dana kašnjenja, uz stopu od 13,75 odsto, kamata bi pojednostavljeno iznosila oko 1.130 dinara.

Zakon predviđa obračun za svaki kalendarski dan perioda docnje, primenom prostog interesnog računa.

Da li se pravi „kamata na kamatu“?

Ovo je jedna od najvažnijih stvari koje građani treba da znaju.

Zatezna kamata se, po pravilu, ne dodaje glavnici tako da se na nju automatski obračunava nova zatezna kamata.

Zakon o obligacionim odnosima propisuje da na dospelu, a neisplaćenu ugovornu ili zateznu kamatu ne teče nova zatezna kamata, osim u slučajevima koje zakon posebno predviđa. Na iznos neisplaćene kamate zatezna kamata može da se zahteva od dana kada je sudu podnet zahtev za njenu isplatu.

Vrhovni sud je u svojoj praksi takođe potvrdio pravilo o zabrani takozvanog anatocizma, odnosno obračuna kamate na kamatu, uz zakonom predviđene izuzetke.

Zato je pogrešno misliti da će dug od, na primer, 100.000 dinara automatski svake godine rasti tako što će se novih 13,75 odsto obračunavati na sve što se do tada nagomilalo.

A šta ako je dug veoma star?

Tu priča postaje znatno složenija.

Zakon o obligacionim odnosima propisuje institut zastarelosti. Opšte pravilo je da zastarelošću prestaje pravo zahtevati ispunjenje obaveze kada protekne zakonom određeno vreme. Međutim, rok nije isti za sve vrste potraživanja.

Opšti rok zastarelosti je 10 godina, ali za pojedine vrste potraživanja zakon propisuje kraće rokove. Na primer, određena povremena potraživanja, u koja spadaju i kamate, zastarevaju za tri godine od dospelosti svakog pojedinog davanja, uz pravila i izuzetke propisane zakonom.

Zato je opasno reći: „Svaki dug zastareva posle tri godine“. To jednostavno nije tačno.

Još važnije, sud se na zastarelost ne obazire sam od sebe ako se dužnik na nju nije pozvao.

To znači da neko ko ima stari dug ne bi trebalo ni automatski da pretpostavi da je dug zastareo, ali ni da bez provere odmah plati ono što mu je neko potraživao.

Kod starih dugova neophodno je pogledati o kojoj je obavezi reč, kada je dospela, da li je bilo radnji koje su uticale na tok zastarelosti i da li je eventualno već vođen sudski ili izvršni postupak.

Nije svaka kamata ista

Zateznu kamatu ne treba mešati sa ugovornom kamatom.

Zatezna kamata je posledica kašnjenja sa ispunjenjem novčane obaveze. Ugovorna kamata je, s druge strane, naknada za korišćenje novca i može biti ugovorena u skladu sa zakonom. Vrhovni sud je u svojoj praksi posebno razlikovao ova dva instituta.

Zato kod kredita, kreditnih kartica i dozvoljenog prekoračenja nije dovoljno samo pogledati stopu zatezne kamate i na osnovu nje proceniti koliko dug raste. Na takve odnose mogu se primenjivati i posebna pravila koja uređuju finansijske usluge.

Posebno, Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga propisuje poseban režim zatezne kamate za ugovore koji su obuhvaćeni tim zakonom. Za dinarske obaveze po tom režimu stopa se utvrđuje kao referentna stopa NBS uvećana za šest procentnih poena, dok se za evro koristi odgovarajuća stopa ECB uvećana za šest procentnih poena.

Posebno pravilo važi i za poreze

Ni poreski dug ne treba automatski izjednačavati sa svakom drugom novčanom obavezom.

Za dugovani porez i sporedna poreska davanja primenjuje se posebno pravilo iz Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Kamata se obračunava od narednog dana od dana dospelosti, po stopi koja je jednaka referentnoj stopi NBS uvećanoj za 10 procentnih poena. I ovde se primenjuje prost obračun za kalendarske dane.

Zato nije ispravno jednostavno uzeti opštih 13,75 odsto i primeniti ih na svaki mogući dug građanina ili firme.

Šta je najvažnije ako imate stari dug?

Pre nego što bilo šta platite ili potpišete, treba utvrditi:

o kakvom dugu je reč;
kada je obaveza dospela;
koja stopa zatezne kamate se primenjuje;
od kog datuma se kamata obračunava;
da li je bilo promena stope tokom perioda;
da li postoji mogućnost zastarelosti;
da li je protiv dužnika vođen sudski ili izvršni postupak;
da li je reč o obavezi na koju se primenjuje neki poseban zakon.

Najvažnije je ne mešati zastarelost sa nestankom duga. Zastarelost ima precizno pravno dejstvo i na nju se, po pravilu, dužnik mora pozvati.

Zatezna kamata, dakle, nije kazna koja se proizvoljno određuje, već zakonom uređena posledica kašnjenja sa novčanom obavezom. Ali njen stvarni iznos može značajno da zavisi od vrste duga, perioda kašnjenja i propisa koji se na konkretnu obavezu primenjuju.

Za konkretan dug nije dovoljno znati samo njegov iznos. Najvažniji su datum dospeća, vrsta obaveze i period za koji se kamata obračunava.