ИМАТЕ ДУГ? НИЈЕ СВАКА КАМАТА ИСТА Ево која правила важе у Србији и колико заиста можете да платите

У том случају дуг, у зависности од врсте обавезе, може да почне да расте и због затезне камате.

Многи, међутим, не знају шта тачно затезна камата значи, од када се обрачунава, колико може да износи, али ни да ли се на већ обрачунату камату аутоматски додаје нова камата.

Правила у Србији су прилично јасна, али постоје важне разлике које могу да направе велику разлику у коначном износу дуга.

Колика је затезна камата у Србији?

За динарске новчане обавезе тренутно важи стопа затезне камате од 13,75 одсто годишње.

Та стопа се добија тако што се на референтну каматну стопу Народне банке Србије додаје осам процентних поена. Тренутна референтна стопа НБС је 5,75 одсто, па је затезна камата 13,75 одсто. Ова стопа за динарске обавезе важи од 13. септембра 2024. године.

Код обавеза које гласе на евро, тренутна стопа затезне камате је 10,40 одсто годишње. Она се утврђује на основу референтне стопе Европске централне банке увећане за осам процентних поена.

Важно је, међутим, знати да стопа није нужно иста током целог периода дуга. Ако се референтна стопа промени, мења се и стопа затезне камате, па се за различите периоде може примењивати различита стопа.

Када затезна камата почиње да тече?

Основно правило је једноставно: када дужник закасни са испуњењем новчане обавезе, поред главнице дугује и затезну камату.

Закон о облигационим односима прописује да дужник који закасни са испуњењем новчане обавезе дугује, поред главнице, и затезну камату.

То значи да није потребно да поверилац прво докаже да је због кашњења претрпео штету. Право на затезну камату постоји и без доказивања конкретне штете.

Колико тачно дуг расте зависи од тога која је обавеза у питању, када је доспела и колико је дуго дужник у доцњи.

Колико 13,75 одсто заиста значи?

Рецимо да постоји динарски дуг од 100.000 динара и да би, само ради илустрације, стопа од 13,75 одсто важила непромењено током целе године.

За годину дана затезна камата би по простом обрачуну износила око 13.750 динара.

То не значи да ће после годину дана сваки дуг аутоматски бити увећан управо за тај износ. Стварни обрачун зависи од тачног броја дана кашњења, применљиве стопе и евентуалних промена стопе током периода.

На пример, за 100.000 динара и 30 дана кашњења, уз стопу од 13,75 одсто, камата би поједностављено износила око 1.130 динара.

Закон предвиђа обрачун за сваки календарски дан периода доцње, применом простог интересног рачуна.

Да ли се прави „камата на камату“?

Ово је једна од најважнијих ствари које грађани треба да знају.

Затезна камата се, по правилу, не додаје главници тако да се на њу аутоматски обрачунава нова затезна камата.

Закон о облигационим односима прописује да на доспелу, а неисплаћену уговорну или затезну камату не тече нова затезна камата, осим у случајевима које закон посебно предвиђа. На износ неисплаћене камате затезна камата може да се захтева од дана када је суду поднет захтев за њену исплату.

Врховни суд је у својој пракси такође потврдио правило о забрани такозваног анатоцизма, односно обрачуна камате на камату, уз законом предвиђене изузетке.

Зато је погрешно мислити да ће дуг од, на пример, 100.000 динара аутоматски сваке године расти тако што ће се нових 13,75 одсто обрачунавати на све што се до тада нагомилало.

А шта ако је дуг веома стар?

Ту прича постаје знатно сложенија.

Закон о облигационим односима прописује институт застарелости. Опште правило је да застарелошћу престаје право захтевати испуњење обавезе када протекне законом одређено време. Међутим, рок није исти за све врсте потраживања.

Општи рок застарелости је 10 година, али за поједине врсте потраживања закон прописује краће рокове. На пример, одређена повремена потраживања, у која спадају и камате, застаревају за три године од доспелости сваког појединог давања, уз правила и изузетке прописане законом.

Зато је опасно рећи: „Сваки дуг застарева после три године“. То једноставно није тачно.

Још важније, суд се на застарелост не обазире сам од себе ако се дужник на њу није позвао.

То значи да неко ко има стари дуг не би требало ни аутоматски да претпостави да је дуг застарео, али ни да без провере одмах плати оно што му је неко потраживао.

Код старих дугова неопходно је погледати о којој је обавези реч, када је доспела, да ли је било радњи које су утицале на ток застарелости и да ли је евентуално већ вођен судски или извршни поступак.

Није свака камата иста

Затезну камату не треба мешати са уговорном каматом.

Затезна камата је последица кашњења са испуњењем новчане обавезе. Уговорна камата је, с друге стране, накнада за коришћење новца и може бити уговорена у складу са законом. Врховни суд је у својој пракси посебно разликовао ова два института.

Зато код кредита, кредитних картица и дозвољеног прекорачења није довољно само погледати стопу затезне камате и на основу ње проценити колико дуг расте. На такве односе могу се примењивати и посебна правила која уређују финансијске услуге.

Посебно, Закон о заштити корисника финансијских услуга прописује посебан режим затезне камате за уговоре који су обухваћени тим законом. За динарске обавезе по том режиму стопа се утврђује као референтна стопа НБС увећана за шест процентних поена, док се за евро користи одговарајућа стопа ЕЦБ увећана за шест процентних поена.

Посебно правило важи и за порезе

Ни порески дуг не треба аутоматски изједначавати са сваком другом новчаном обавезом.

За дуговани порез и споредна пореска давања примењује се посебно правило из Закона о пореском поступку и пореској администрацији. Камата се обрачунава од наредног дана од дана доспелости, по стопи која је једнака референтној стопи НБС увећаној за 10 процентних поена. И овде се примењује прост обрачун за календарске дане.

Зато није исправно једноставно узети општих 13,75 одсто и применити их на сваки могући дуг грађанина или фирме.

Шта је најважније ако имате стари дуг?

Пре него што било шта платите или потпишете, треба утврдити:

о каквом дугу је реч;
када је обавеза доспела;
која стопа затезне камате се примењује;
од ког датума се камата обрачунава;
да ли је било промена стопе током периода;
да ли постоји могућност застарелости;
да ли је против дужника вођен судски или извршни поступак;
да ли је реч о обавези на коју се примењује неки посебан закон.

Најважније је не мешати застарелост са нестанком дуга. Застарелост има прецизно правно дејство и на њу се, по правилу, дужник мора позвати.

Затезна камата, дакле, није казна која се произвољно одређује, већ законом уређена последица кашњења са новчаном обавезом. Али њен стварни износ може значајно да зависи од врсте дуга, периода кашњења и прописа који се на конкретну обавезу примењују.

За конкретан дуг није довољно знати само његов износ. Најважнији су датум доспећа, врста обавезе и период за који се камата обрачунава.