PAPRIKA NA NJIVI 80, U PRODAVNICI I DO 250 DINARA Poljoprivrednici otkrivaju šta se dešava sa cenom

Suša, insekti, ptice, cene goriva i đubriva samo su deo problema sa kojima se suočavaju poljoprivrednici, a koji i te kako utiču na cene hrane, jer povećavaju troškove proizvodnje. Da li u ovakvim uslovima treba očekivati pojeftinjenje prehrambenih proizvoda?

Bogoljub Vitomirov, poljoprivrednik iz Tomaševca, već dugo proizvodi papriku. Od kada je ušao u ovaj posao, pod paprikom ima dva hektara. Sada sve češće razmišlja da li da nastavi ili da prestane da se bavi povrtarstvom.

„Papriku smo počeli polako da beremo. Tržište je dosta zasićeno. Nakupci ucenjuju, traže samo pravilne paprike. Nama je u interesu da se sva paprika proda, a oni baš prave problem, spuštaju cenu. Sve što budemo mogli prodaćemo na malo. To zahteva vreme, a proizvodnja još traje“, kaže Vitomirov.

Insekti i suša su najviše ugrožavali proizvodnju povrća

Tokom proizvodnje najviše problema bilo je sa insektima.

„Zimus smo imali hladne dane, bilo je i nešto snega, ali nije to bilo dovoljno. Insekti su preživeli i nastavili su svoje razmnožavanje čim je krenulo lepo vreme. Takođe, postaju sve otporniji na insekticide. U prethodnom periodu dosta aktivnih materija je izbačeno iz upotrebe, a one koje su ostale su dosta skupe i insekti se na njih lako navikavaju“, objašnjava Vitomirov.

Zbog česte zaštite i potrebe za navodnjavanjem, ulaganja u ovogodišnju proizvodnju su najmanje 20 do 30 procenata veća nego lane.

„Cena goriva je otišla dosta. To što smo dobili po hektaru, nama u povrtarstvu ne znači puno, jer tu količinu potrošimo za osnovnu obradu. Zalivali smo mnogo više nego prethodnih godina. Poslednju kišu smo imali u junu. Do juna smo i mogli na dva ili tri dana da zalivamo, ali od jula smo svakodnevno zalivali. Često i po dva puta u toku dana. Jedno zalivanje traje osam sati i za to je potrebno 20 litara goriva. Kad se to pomnoži sa brojem dana, dobije se ozbiljna cifra“, navodi Vitomirov.

Nakupci spuštaju cene

Da bi pokrili troškove proizvodnje i imali zaradu, objašnjava, paprika bi na veliko trebalo da košta između 100 i 120 dinara.

„Nakupci nude između 60 i 80 dinara. Sa tim cenama smo u minusu. Istovremeno u trgovinama paprika je od 150 do 250 dinara, zavisno od pakovanja. Na biranje je 200-250, a na kutije oko 150 po kilogramu. Po svemu sudeći, cena će u narednom periodu da padne, jer nismo svi krenuli da beremo, a ni tražnja još nije velika. Kad svi izađemo na tržište, tada će da bude haos“, kaže Vitomirov.

Povrtari pred dilemom: ostati ili izaći iz ovog posla

I u Poljoprivrednoj stručnoj službi Zrenjanin kažu da je najveći izazov bio zaštititi proizvodnju od insekata.

Posebno od tripsa, koji ugrožava različite vrste povrća i utiče na ekonomsku vrednost proizvoda.

„Proizvodnju je ugrožavala i kukuruzna sovica, pogotovo druga generacija. To je štetočina generativnih organa i ona pravi problem na gotovim proizvodima, kada se biljke dovoljno razviju. U plasteničkoj proizvodnji bilo je problema sa stenicama, dok su na otvorenom polju štetu izazivale cikade. Na početku proizvodnje bilo je i vašiju. Bilo je i grinja. Zbog svega bili su potrebni dodatni tretmani i to preparatima sa kratkom karencom koji su dosta skupi“, kaže Snežana Parađenović iz PSS Zrenjanin.

Osim insekata i nedostatka padavina, probleme proizvođačima svake godine prave i ptice, pa je sve teže održati proizvodnju.

„Ljudi su polako umorni. Ima onih koji ulaze u proizvodnju, a oni koji su u ovome godinama kažu da je sve teže i teže ostvariti dobar kvalitet, ali i kvantitet roda“, dodaje Parađenovićeva.

Potrebe za navodnjavanjem postaju sve veće

Klimatske promene će, kažu stručnjaci, sve više uticati na proizvodnju hrane. Prema podacima RHMZ-a, prosečna temperatura u poslednjih 50 godina u Srbiji je povećana za dva stepena, ali je pogubniji efekat vezan za izmenjeni režim padavina i način obnavljanja vodotokova.

„Promeni načina dotoka potrebnih količina voda značajno doprinosi čovek krčenjem šuma, pretvaranjem poljoprivrednog u građevinsko zemljište, promenom načina dospevanja padavinskih voda u podzemne tokove. Neretko se prema pitanjima potrošnje vode savremeno društvo odnosi potpuno neracionalno. U takvim okolnostima možemo očekivati smanjenje prinosa i posledično rast cena, čime će se pozicija potrošača dodatno pogoršati. Ulazimo u period koji predstavlja prekretnicu u svakom smislu, pa i u načinu korišćenja resursa na Zemlji. Potreban je značajno veći nivo odgovornosti u delovanju i ponašanju ljudi“, kaže Žaklina Stojanović, dekan Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Kako porediti cene voća i povrća u Srbiji i inostranstvu

Prema njenim rečima, cene voća i povrća se analiziraju na osnovu prosečnih cena koje se ostvaruju u maloprodajnim objektima, a porede se sa zemljama regiona.

Veoma je važno da li je proizvod domaćeg porekla ili se uvozi, jer na cenu uvoznih artikala direktan uticaj ima cena goriva na svetskom tržištu koja utiče na troškove transporta.

„Na primer, cena jabuke se u Srbiji kreće u rasponu od jedan ili dva evra, u Sloveniji od 1,39 do 1,69 evra, u Poljskoj 1,16 do 1,86, u Austriji 1,35 do 2,50 evra. Cene su dakle uporedive u apsolutnom iznosu, ali je mnogo važnije posmatrati relativne odnose – koliko jabuka možete kupiti za prosečnu platu u različitim zemljama, da li se nude proizvodi premijum ili prosečnog kvaliteta. Ukoliko se uzmu u obzir relativni odnosi, prosečno domaćinstvo u Srbiji je svakako u težoj poziciji u odnosu na domaćinstva u regionu“, objašnjava Stojanovićeva.

Poljoprivrednici u većini slučajeva nisu zadovoljni cenama svojih proizvoda. Za razliku od ratarskih proizvoda koji se mogu skladištiti i čuvati, voće i povrće karakteriše visoka kvarljivost. Prema podacima FAO, od trenutka berbe do trenutka potrošnje gubici dostižu i 13 procenata ukupne proizvodnje, što su enormne količine.

„Rok čuvanja voća i povrća u svežem obliku je, po pravilu, znatno kraći u odnosu na žitarice, zbog čega izvoz ove vrste proizvoda podrazumeva izuzetno razvijen agrobiznis i logistiku, uključujući i kargo transport. U sektoru povrtarstva posebno je zastupljena usmerenost ka lokalnom ili regionalnom tržištu, a lokalnu/regionalnu ponudu i tražnju je moguće lakše predvideti i uskladiti“, navodi Stojanovićeva.

Za stabilnost sistema potrebna je podrška države

U poslednjih pet-šest godina, naročito intenzivan rast cene voća i povrća u Srbiji bio je prisutan u periodu kovid krize, da bi se kasnije cene delimično zadržale na istom nivou ili neznatno snizile za kategoriju povrća, dok se u kategoriji voća beleži i dalje blago povećanje cena.

„Na stabilnost sistema može da utiče samo povećanje konkurentnosti domaćih proizvođača, za šta je neophodna mnogo šira strateška podrška države, posebno imajući u vidu sve veće probleme i rizike sa kojima se suočavaju proizvođači u pogledu klimatskih promena. Pojave poput kasnog mraza, izrazite suše, širenja biljnih bolesti izazvanih štetočinama značajno oblikuju situaciju u sektoru“, kaže Stojanovićeva.

Geopolitička dešavanja odražavaju se svakako na troškove proizvodnje, pa samim tim i na cene voća i povrća. Na primer, samo u 2022. godini cena đubriva u Srbiji je duplirana. Poseban problem je i nedostajuća radna snaga i visoki troškovi ručne berbe.

Zbog upotrebe savremene tehnologije u svetu se očekuje dalji rast produktivnosti u sektoru voćarstva i povrtarstva. Nažalost, Srbija u ovome zaostaje. Ostati konkurentan na svetskom tržištu znači ponuditi kvalitetan proizvod po nižoj ceni u odnosu na proizvođače iz drugih zemalja.

„Ovu trku moramo da trčimo brže od naših direktnih konkurenata ne samo kako bismo poboljšali relativnu poziciju, već da bismo i opstali. Presudan uticaj na snižavanje troškova imaju tehnološka inoviranja na gazdinstvu i strateško restrukturiranje unutar agrara. Mali prosečan posed, usitnjena proizvodnja, nepovoljna starosna struktura seoskih domaćinstava samo su neki od problema sa kojima se suočavamo“, kaže Stojanovićeva.

Bolja organizacija unutar agrosektora, bolja povezanost različitih učesnika u sistemu, fer raspodela vrednosti unutar lanca snabdevanja od njive do trpeze samo su deo preduslova za dalja unapređenja koja bi mogla doprineti snažnijem povećanju izvoza poljoprivrednih proizvoda iz Srbije.

Na cene voća i povrća će u narednom periodu uticati i tranzicija tražnje, odnosno koliko će ljudi prelaziti sa ishrane bazičnim proizvodima na proizvode koji se svrstavaju u visokonutritivne kategorije kao što su voće, povrće i meso, a što je uslovljeno rastom dohotka.

RTS