NI NA RUČAK NI NA PIĆE BEZ BOLA U NOVČANIKU Da li je običan izlazak u Srbiji preskup u poređenju s regionom i svetom

Međutim, nova globalna analiza Chef’s Pencil pokazuje da u Beogradu te sitnice uzimaju značajan deo plate, i da smo u nekoliko aspekata slabije plasirani čak i u regionu.

Kako stoji Beograd

Prema podacima koje se prikupio međunaroni gatronomski magazin „Chef’s Pencil“, u Beogradu prosečan trostepeni obrok u restoranu srednje kategorije košta oko 25 svra po osobi. Ako se uzme da neto mesečna plata iznosi oko 1.080 evra, to je 2,3 % plate samo za jedan izlazak.

Kafa, kao dnevni ritual: kapućino od 2,60 evra uzima 7,3 % mesečne zarade ako bi se kupovao svakog dana.

Pivo, deset domaćih piva mesečno (po 2,90 evra) — „proguta“  oko 29 evra, ili oko 2,7-3,1 % plate.

U globalnom rangiranju gradova po pristupačnosti izlaska, Beograd se nalazi u donjem delu — oko 120-121. mesta. To znači da za mnoge ljude takav izlazak nije bezazlen trošak, već ozbiljan udar na budžet.

Gde su naši susedi – i da li je njima lakše?

Ne postoje uvek dostupni i uporedivi podaci za sve gradove regiona preko metode „Chef’s Pencil“, ali neke relevantne informacije i pretpostavke dozvoljavaju zaključke:

U samom tekstu istraživanja navodi se da gradovi u regionu kao što su Zagreb, Budimpešta i Sofija pripadaju onima sa boljom razmerom između cene obroka i plate. To ukazuje da, iako možda plaćaju nešto više u apsolutnom iznosu, tim stanovnicima taj trošak „lepše leži” jer njihove zarade često dozvoljavaju veću diskretnu potrošnju.

Bukurešt, koji je po tom istraživanju rangiran na 127. mestu, stoji nešto gore nego Beograd. To pokazuje da čak ni u sličnoj ekonomskoj zoni ne uvek važi pravilo da „celog regiona vuku istim modelom”.

Za države bivše Jugoslavije poput Bosne i Hercegovine, Crne Gore ili Severne Makedonije, dostupni izvori ukazuju da su plate relativno niže, što potencijalno znači da isti obrok predstavlja veći procenat mesečnih prihoda nego u Srbiji.

U Sloveniji (i delu Hrvatske, naročito u velikim gradovima) javna statistika pokazuje da su plate obično višeg nivoa nego u Srbiji. Dakle u praksi, iako će možda biti da su cene restorana slične ili nešto više u Sloveniji, njenim stanovnicima to će biti manje opterećenje.

Globalni kontekst: gde se jede „lakše“

U svetu, ima gradova u kojima je izlazak u restoran za lokalce izuzetno pristupačan. Izvor ističe da u 26 svetskih gradova trošak obroka srednje kategorije zauzima 1 odsto ili manje mesečne plate - uglavnom u Sjedinjenim Američkim Državama i istočnim azijskim centrima.

S druge strane, gradovi u Africi poput Lagosa ili gradovi s ekonomskim problemima poput Karakasa navedeni su kao oni gde jedan obrok može potrošiti ogroman deo primanja.

To znači da je položaj Srbije s jedne strane srednji - nije apsolutno najskuplje, ali ni mesto u kojem izlazak ne boli - a s druge strane, naša „neregionalna borba“ ogleda se u tome što čak i ako cene nisu ekstremne, plate su često preslabe da bismo se opustili.

Gorča kafa što je više piješ

Kada u Beogradu piješ kafu za 2,60 evra ili večeraš u restoranu srednje kategorije za 25 evra, to nije samo trošak - to je merilo toga koliko naše zarade rastu (ili ne rastu). Iako Srbija nije „na dnu“ globalne tabele, u regionu nije ni „na vrhu”.

Klik po kliku, kafom na kafu, Srbin često „izdvaja više od sebe” - dok Hrvat, Slovenac ili ponekad Crnogorac može da ima isti užitak, ali s manje bola u novčaniku zbog drugačijeg raspoloženja na platnoj kartici.