НИ НА РУЧАК НИ НА ПИЋЕ БЕЗ БОЛА У НОВЧАНИКУ Да ли је обичан излазак у Србији прескуп у поређењу с регионом и светом

Међутим, нова глобална анализа Chef’s Pencil показује да у Београду те ситнице узимају значајан део плате, и да смо у неколико аспеката слабије пласирани чак и у региону.

Како стоји Београд

Према подацима које се прикупио међунарони гатрономски магазин „Chef’s Pencil“, у Београду просечан тростепени оброк у ресторану средње категорије кошта око 25 свра по особи. Ако се узме да нето месечна плата износи око 1.080 евра, то је 2,3 % плате само за један излазак.

Кафа, као дневни ритуал: капућино од 2,60 евра узима 7,3 % месечне зараде ако би се куповао сваког дана.

Пиво, десет домаћих пива месечно (по 2,90 евра) — „прогута“  око 29 евра, или око 2,7-3,1 % плате.

У глобалном рангирању градова по приступачности изласка, Београд се налази у доњем делу — око 120-121. места. То значи да за многе људе такав излазак није безазлен трошак, већ озбиљан удар на буџет.

Где су наши суседи – и да ли је њима лакше?

Не постоје увек доступни и упоредиви подаци за све градове региона преко методе „Chef’s Pencil“, али неке релевантне информације и претпоставке дозвољавају закључке:

У самом тексту истраживања наводи се да градови у региону као што су Загреб, Будимпешта и Софија припадају онима са бољом размером између цене оброка и плате. То указује да, иако можда плаћају нешто више у апсолутном износу, тим становницима тај трошак „лепше лежи” јер њихове зараде често дозвољавају већу дискретну потрошњу.

Букурешт, који је по том истраживању рангиран на 127. месту, стоји нешто горе него Београд. То показује да чак ни у сличној економској зони не увек важи правило да „целог региона вуку истим моделом”.

За државе бивше Југославије попут Босне и Херцеговине, Црне Горе или Северне Македоније, доступни извори указују да су плате релативно ниже, што потенцијално значи да исти оброк представља већи проценат месечних прихода него у Србији.

У Словенији (и делу Хрватске, нарочито у великим градовима) јавна статистика показује да су плате обично вишег нивоа него у Србији. Дакле у пракси, иако ће можда бити да су цене ресторана сличне или нешто више у Словенији, њеним становницима то ће бити мање оптерећење.

Глобални контекст: где се једе „лакше“

У свету, има градова у којима је излазак у ресторан за локалце изузетно приступачан. Извор истиче да у 26 светских градова трошак оброка средње категорије заузима 1 одсто или мање месечне плате - углавном у Сједињеним Америчким Државама и источним азијским центрима.

С друге стране, градови у Африци попут Лагоса или градови с економским проблемима попут Каракаса наведени су као они где један оброк може потрошити огроман део примања.

То значи да је положај Србије с једне стране средњи - није апсолутно најскупље, али ни место у којем излазак не боли - а с друге стране, наша „нерегионална борба“ огледа се у томе што чак и ако цене нису екстремне, плате су често преслабе да бисмо се опустили.

Горча кафа што је више пијеш

Када у Београду пијеш кафу за 2,60 евра или вечераш у ресторану средње категорије за 25 евра, то није само трошак - то је мерило тога колико наше зараде расту (или не расту). Иако Србија није „на дну“ глобалне табеле, у региону није ни „на врху”.

Клик по клику, кафом на кафу, Србин често „издваја више од себе” - док Хрват, Словенац или понекад Црногорац може да има исти ужитак, али с мање бола у новчанику због другачијег расположења на платној картици.