OVO JE GLAVNA CAKA U MARKETIMA I PRODAVNICAMA Obratite pažnju na cene po kilogramu ili litru PAZITE DA VAS NE PREVARE

Veliki crveni natpis AKCIJA, precrtana cena i proizvod koji je navodno jeftiniji za 20, 30, nekad 50 odsto, dovoljni su da ubacimo nešto u korpu i pre nego što smo uopšte razmislili da li nam to treba.Problem je što se stvarna ušteda ne meri veličinom slova na etiketi, već time koliko ćemo zaista platiti proizvod koji nam je potreban. Zato je kod akcija najvažnije porediti cenu istog proizvoda, ali i cenu po kilogramu ili litru, jer upravo ta računica pokazuje šta je stvarno povoljnije.

Evropska pravila o označavanju cena baš zato insistiraju na tome da potrošač može da vidi prodajnu i jediničnu cenu i lakše ih uporedi.

Veliko pakovanje nije automatski jeftinije

Porodično pakovanje zvuči kao recept za uštedu, ali samo ako će porodica zaista pojesti ono što je kupljeno. Ako je kilogram pirinča, testenine ili deterdženta jeftiniji u većem pakovanju, računica je jasna. Međutim, kod hrane koja se brzo kvari situacija je drugačija.

Ako kupimo dva kilograma voća zato što je veće pakovanje povoljnije, a pola završi u kanti, stvarna cena onoga što smo pojeli više nije cena sa police. Evropska komisija među faktorima koji doprinose bacanju hrane navodi upravo nedovoljno dobro upravljanje hranom u domaćinstvu, što uključuje planiranje, čuvanje i korišćenje namirnica.Poseban problem je što potrošač često poredi samo cenu pakovanja, a ne cenu po kilogramu ili litru. Pakovanje od 750 grama može izgledati jeftinije od kilograma drugog proizvoda, ali tek kada se cena preračuna na istu količinu vidi se prava razlika.

Zato je jednostavno pravilo da se kod većih kupovina prvo pogleda jedinična cena,pa tek onda veliki natpis koji kače po supermarketima i na kojem je naznačeno"akcija" ili "ušteda". Nije poenta da kupimo više proizvoda za manje novca, već da za ono što bismo svakako kupili zaista platimo manje.

„Samo još ovo“ najlakše puni račun

Treći veliki problem je impulsivna kupovina. Čovek uđe po hleb, mleko i jaja, a izađe sa kesom punom grickalica, sokom, čokoladom, nekim novim sosom koji nikada ranije nije probao i proizvodom koji je uzeo jer je stajao na istaknutom mestu.

Nažalost, nije moguće dati pouzdanu cifru koliko prosečno domaćinstvo izgubi baš zbog impulsivne kupovine, jer nema zvanične statistike koja taj trošak izdvaja na taj način, mada možda i bolje jer bi garantovano svako od nas shvatio da mesečno rasipa na stotine dinara minimum. Ono što podaci pokazuju jeste da su domaćinstva veoma važna tačka u kojoj nastaje otpad od hrane, pa je svaka hrana kupljena bez plana koja kasnije ostane nepojedena dvostruki trošak: prvo je plaćena, a zatim završava kao otpad.

Najskuplja namirnica je ona koju bacimo

Tu dolazimo do dela koji možda najviše zaboli kućni budžet. Prema Eurostatu, u Evropskoj uniji je tokom 2023. godine nastalo oko 130 kilograma otpada od hrane po stanovniku, a domaćinstva su činila 53 odsto ukupnog otpada, odnosno oko 69 kilograma po stanovniku. To nisu samo ostaci sa tanjira, već ukupni podaci o otpadu od hrane koji uključuju i jestive i nejestive delove.

Ni Srbija nije izuzetak od ovog problema. UNEP je u svom Food Waste Index Reportu procenio da se u Srbiji na nivou domaćinstava generiše oko 83 kilograma otpada od hrane po stanovniku godišnje, odnosno oko 726.000 tona na nivou cele zemlje, ali je važno naglasiti da je za našu zemlju navedena niska pouzdanost procene. Zbog toga taj broj ne treba predstavljati kao precizno izmerenu količinu, već kao UNEP-ovu procenu koja pokazuje razmere problema.

Spisak kao najbolji plan

Jedan od najjednostavnijih načina da se smanji rasipanje novca jeste planiranje kupovine. Pre odlaska u prodavnicu treba pogledati šta već imamo kod kuće, napraviti spisak i kupovati količine koje realno možemo da potrošimo.

Znamo da to zvuči dosadno, ali upravo tu se krije najveća razlika između „ušao sam samo po nekoliko stvari“ i računa od nekoliko hiljada dinara. Evropska komisija navodi da je promena ponašanja potrošača jedan od važnih načina za smanjenje bacanja hrane, uz bolje upravljanje hranom u domaćinstvima.

Računica je važnija od crvene etikete

Na kraju, najbolja zaštita novčanika nije izbegavanje akcija, već njihovo pametno korišćenje. Akciju vredi iskoristiti kada je proizvod koji inače kupujemo zaista jeftiniji, kada možemo da ga sačuvamo i kada ćemo ga potrošiti. Ako kupujemo samo zato što je nešto sniženo, a inače nam ne treba, nismo uštedeli ni dinar. Uz to, cene hrane u Srbiji značajno učestvuju u potrošačkoj korpi: prema Republičkom zavodu za statistiku, grupa hrane i bezalkoholnih pića ima ponder od oko 31,6 odsto u strukturi potrošačkih cena.

Zato je najjednostavnija formula za uštedu zapravo prilično dosadna, ali funkcioniše: spisak, poređenje cene po kilogramu ili litru, realna količina i malo manje kupovine jer je nešto na akciji. Nema čarobnog trika kojim će račun preko noći pasti za pola, ali ako se spreči da deo kupljene hrane završi u kanti, ako se velika pakovanja kupuju samo kada imaju smisla i ako se impulsivno ubacivanje proizvoda u korpu svede na minimum, novac ostaje tamo gde mu je i mesto – u novčaniku, a ne u kanti za smeće.

Kurir