PRAVILAN ODNOS PREMA NOVCU Jevreji ovo uče odmalena i gotovo nikad ne ostaju bez para NIJE SVE U VELIKOJ PLATI, PUNO BITNIJE JE OVO

Jedna životna priča krije 10 jednostavnih pravila o novcu, a poslednje je možda i najvažnije. 

Mnogi ljudi veruju da je za finansijsku sigurnost potrebno mnogo novca. Međutim, iskustvo često pokazuje da nije presudno samo koliko zarađujemo, već koliko pažljivo upravljamo onim što imamo.

U jevrejskoj tradiciji vekovima se velika pažnja poklanjala štednji, radu, obrazovanju i odgovornom odnosu prema novcu. Upravo iz takvog pogleda na život potiče i priča o jednoj starijoj Jevrejki koju su jednom pitali kako uspeva da sebi priušti sve što joj je potrebno, a da nikada ne ostane bez novca. 

Ona se samo nasmešila i rekla: 

„Novac nije ono što je u novčaniku. Novac je ono što ne bacate.“ 

U toj jednostavnoj rečenici krije se mnogo više od saveta o štednji. Ona govori o navikama, strpljenju i sposobnosti da razlikujemo ono što nam je zaista potrebno od onoga što samo trenutno želimo. 

Ovo je 10 pravila koja bi, prema ovoj životnoj filozofiji, trebalo da naučimo...

1. Naučite vrednost svakog dinara

Obraćati pažnju na svaki dinar ne znači biti škrt. To znači poštovati sopstveni rad. 

Kada ne pratimo gde novac odlazi, lako se dogodi da se na kraju meseca pitamo kako smo uspeli da potrošimo toliko. Jedna kafa, dostava hrane, neplanirana kupovina, stvar na sniženju koja nam zapravo nije potrebna – svaki od tih troškova deluje beznačajno dok ih ne saberemo.

Finansijski red zato ne počinje velikom zaradom. Počinje navikom da znamo gde naš novac odlazi.

2. Pre svake kupovine pitajte se - zašto mi ovo treba?

Nije dovoljno reći: „Želim ovo.“ 

Mnogo važnije pitanje je: „Zašto ovo želim i da li mi je važnije od nečega što želim u budućnosti?“ 

Kada imamo cilj, mnogo je lakše odložiti kupovinu. Ako štedimo za putovanje, automobil, svoj dom ili jednostavno finansijsku sigurnost, mnoge stvari koje su nam se juče činile neophodnim od‌jednom postaju manje važne. 

Finansijska disciplina ne znači da sebi ništa ne smemo da priuštimo. Naprotiv – znači da sami biramo na šta ćemo potrošiti novac.

3. Ne pretvarajte dugove u način života

Kredit ponekad može biti koristan alat, ali život u stalnom dugu može ozbiljno narušiti osećaj sigurnosti.

Starije generacije često su bile spremne da sačekaju, uštede i tek onda kupe ono što žele. Njihova filozofija bila je jednostavna: bolje je nešto imati kasnije, nego godinama otplaćivati ono što ste poželeli u trenutku. 

Jedna od izreka koja oslikava ovaj stav kaže: 

„Kredit je kao rupa u šerpi - koliko god da sipate, sve curi.“ 

Bez obzira na to da li se sa ovim pogledom u potpunosti slažemo, poruka je jasna: pre nego što se zadužimo, trebalo bi dobro da razmislimo koliko će nas ta odluka koštati u budućnosti.

4. Ulaganje u znanje nikada nije bačen novac

Novac možete izgubiti. Posao možete promeniti. Okolnosti mogu da se promene. 

Ali znanje koje ste stekli ostaje vaše. 

Zato se obrazovanje u mnogim porodicama tradicionalno posmatralo kao jedna od najvrednijih stvari koje možete ostaviti sebi i svojoj deci. Nova veština, strani jezik, zanat, stručnost ili sposobnost da nešto radite bolje mogu vremenom postati mnogo vredniji od bilo koje materijalne stvari.

Jer ono što znate može ponovo da vam donese novac čak i kada izgubite izvor prihoda.

5. Štedljivost nije isto što i škrtost

Postoji velika razlika između štedljivosti i uskraćivanja sebi svega. 

Štedljiv čovek ne mora da živi lošije. On samo zna da ne mora sve što može da kupi – i da kupi. 

Ne bacati hranu, popravljati ono što još može da se koristi, ne kupovati petu stvar koju već imamo kod kuće i ne menjati funkcionalne stvari samo zato što se pojavio noviji model – sve su to male navike koje dugoročno prave veliku razliku. 

Briga o onome što imamo istovremeno menja i naš odnos prema novcu.

6. Dobri ljudi oko vas vrede više nego što mislite

Finansijska sigurnost nije uvek samo pitanje novca. 

Ponekad dobar savet može da vas sačuva od veoma loše odluke. Iskusna osoba može da vas upozori na nepovoljan ugovor, lekar može da vam preporuči kome da se obratite, a prijatelj koji se razume u određenu oblast može vam pomoći da ne potrošite novac uzalud. 

Zato je važno graditi kvalitetne odnose sa ljudima kojima verujemo i od kojih možemo nešto da naučimo. 

Čovek ne mora sve da zna sam.

7. Ne stidite se da pitate

Jedna od najskupljih grešaka može biti ona koju napravimo samo zato što smo bili previše ponosni da pitamo. 

Krediti, kupovina nekretnine, renoviranje, ulaganja, ugovori ili veliki poslovni potezi nisu trenutak za pretvaranje da sve znamo. 

Pametna osoba ne mora da zna sve. Ona zna kada njeno znanje prestaje i kome treba da se obrati za pomoć. 

Jednostavno pravilo glasi: ako neko zna više od vas, pitajte ga. 

To vam može uštedeti i novac i vreme.

8. Prvo odvojite novac za sebe

Jedna od najvažnijih navika jeste da štednju ne ostavljate za kraj meseca. 

Ako odlučimo da ćemo uštedeti „ono što preostane“, vrlo često neće preostati ništa. 

Zato je bolje da čim dobijemo platu ili drugi prihod, odmah odvojimo određeni iznos. Ne mora biti veliki. Važnije je da postane navika. 

Vremenom se mala suma pretvara u rezervu, a rezerva u osećaj sigurnosti.

9. Poštujte novac koji ste zaradili

Nema ničeg lošeg u tome da kupite nešto na popustu. Nema ničeg lošeg ni u tome da birate jeftiniju opciju ako vam odgovara. 

Problem nastaje kada novac trošimo samo zato da bismo ostavili utisak na druge. 

Svaka novčanica predstavlja deo nečijeg rada – a u ovom slučaju našeg. 

Zato bi trebalo da naučimo da razlikujemo kupovinu koja nam zaista donosi vrednost od one koja služi samo tome da zadovoljimo trenutni impuls ili tuđa očekivanja.

10. Najvažnije: živite u okviru svojih mogućnosti

Možda je upravo ovo pravilo najvažnije od svih. 

Možete imati visoku platu i svakog meseca strepiti da li ćete uspeti da pokrijete sve troškove. A možete zarađivati manje i imati osećaj da držite svoj život pod kontrolom. 

Pravo bogatstvo nije samo broj na računu. 

To je osećaj da možete da podnesete neplanirani trošak. Da ne morate da pozajmljujete za svaku vanrednu situaciju. Da ne kupujete ono što ne možete da priuštite samo zato što drugi to imaju. 

Drugim rečima, blagostanje nije uvek pitanje toga koliko imate – već koliko vam je potrebno da biste se osećali sigurno. 

I možda se cela ova filozofija najbolje može sažeti u jednoj misli: novac ne treba samo zaraditi. Treba naučiti kako ga sačuvati. 

Jer finansijska stabilnost ne počinje onog trenutka kada postanemo bogati. Počinje onda kada prestanemo da dozvoljavamo da nam novac neprimetno odlazi iz ruku.

(Telegraf.rs)