ПРАВИЛАН ОДНОС ПРЕМА НОВЦУ Јевреји ово уче одмалена и готово никад не остају без пара НИЈЕ СВЕ У ВЕЛИКОЈ ПЛАТИ, ПУНО БИТНИЈЕ ЈЕ ОВО
Финансијска сигурност не почиње великом платом, већ начином на који односимо према ономе што имамо.
Једна животна прича крије 10 једноставних правила о новцу, а последње је можда и најважније.
Многи људи верују да је за финансијску сигурност потребно много новца. Међутим, искуство често показује да није пресудно само колико зарађујемо, већ колико пажљиво управљамо оним што имамо.
У јеврејској традицији вековима се велика пажња поклањала штедњи, раду, образовању и одговорном односу према новцу. Управо из таквог погледа на живот потиче и прича о једној старијој Јеврејки коју су једном питали како успева да себи приушти све што јој је потребно, а да никада не остане без новца.
Она се само насмешила и рекла:
„Новац није оно што је у новчанику. Новац је оно што не бацате.“
У тој једноставној реченици крије се много више од савета о штедњи. Она говори о навикама, стрпљењу и способности да разликујемо оно што нам је заиста потребно од онога што само тренутно желимо.
Ово је 10 правила која би, према овој животној филозофији, требало да научимо...
1. Научите вредност сваког динара
Обраћати пажњу на сваки динар не значи бити шкрт. То значи поштовати сопствени рад.
Када не пратимо где новац одлази, лако се догоди да се на крају месеца питамо како смо успели да потрошимо толико. Једна кафа, достава хране, непланирана куповина, ствар на снижењу која нам заправо није потребна – сваки од тих трошкова делује безначајно док их не саберемо.
Финансијски ред зато не почиње великом зарадом. Почиње навиком да знамо где наш новац одлази.
2. Пре сваке куповине питајте се - зашто ми ово треба?
Није довољно рећи: „Желим ово.“
Много важније питање је: „Зашто ово желим и да ли ми је важније од нечега што желим у будућности?“
Када имамо циљ, много је лакше одложити куповину. Ако штедимо за путовање, аутомобил, свој дом или једноставно финансијску сигурност, многе ствари које су нам се јуче чиниле неопходним одједном постају мање важне.
Финансијска дисциплина не значи да себи ништа не смемо да приуштимо. Напротив – значи да сами бирамо на шта ћемо потрошити новац.
3. Не претварајте дугове у начин живота
Кредит понекад може бити користан алат, али живот у сталном дугу може озбиљно нарушити осећај сигурности.
Старије генерације често су биле спремне да сачекају, уштеде и тек онда купе оно што желе. Њихова филозофија била је једноставна: боље је нешто имати касније, него годинама отплаћивати оно што сте пожелели у тренутку.
Једна од изрека која осликава овај став каже:
„Кредит је као рупа у шерпи - колико год да сипате, све цури.“
Без обзира на то да ли се са овим погледом у потпуности слажемо, порука је јасна: пре него што се задужимо, требало би добро да размислимо колико ће нас та одлука коштати у будућности.
4. Улагање у знање никада није бачен новац
Новац можете изгубити. Посао можете променити. Околности могу да се промене.
Али знање које сте стекли остаје ваше.
Зато се образовање у многим породицама традиционално посматрало као једна од највреднијих ствари које можете оставити себи и својој деци. Нова вештина, страни језик, занат, стручност или способност да нешто радите боље могу временом постати много вреднији од било које материјалне ствари.
Јер оно што знате може поново да вам донесе новац чак и када изгубите извор прихода.
5. Штедљивост није исто што и шкртост
Постоји велика разлика између штедљивости и ускраћивања себи свега.
Штедљив човек не мора да живи лошије. Он само зна да не мора све што може да купи – и да купи.
Не бацати храну, поправљати оно што још може да се користи, не куповати пету ствар коју већ имамо код куће и не мењати функционалне ствари само зато што се појавио новији модел – све су то мале навике које дугорочно праве велику разлику.
Брига о ономе што имамо истовремено мења и наш однос према новцу.
6. Добри људи око вас вреде више него што мислите
Финансијска сигурност није увек само питање новца.
Понекад добар савет може да вас сачува од веома лоше одлуке. Искусна особа може да вас упозори на неповољан уговор, лекар може да вам препоручи коме да се обратите, а пријатељ који се разуме у одређену област може вам помоћи да не потрошите новац узалуд.
Зато је важно градити квалитетне односе са људима којима верујемо и од којих можемо нешто да научимо.
Човек не мора све да зна сам.
7. Не стидите се да питате
Једна од најскупљих грешака може бити она коју направимо само зато што смо били превише поносни да питамо.
Кредити, куповина некретнине, реновирање, улагања, уговори или велики пословни потези нису тренутак за претварање да све знамо.
Паметна особа не мора да зна све. Она зна када њено знање престаје и коме треба да се обрати за помоћ.
Једноставно правило гласи: ако неко зна више од вас, питајте га.
То вам може уштедети и новац и време.
8. Прво одвојите новац за себе
Једна од најважнијих навика јесте да штедњу не остављате за крај месеца.
Ако одлучимо да ћемо уштедети „оно што преостане“, врло често неће преостати ништа.
Зато је боље да чим добијемо плату или други приход, одмах одвојимо одређени износ. Не мора бити велики. Важније је да постане навика.
Временом се мала сума претвара у резерву, а резерва у осећај сигурности.
9. Поштујте новац који сте зарадили
Нема ничег лошег у томе да купите нешто на попусту. Нема ничег лошег ни у томе да бирате јефтинију опцију ако вам одговара.
Проблем настаје када новац трошимо само зато да бисмо оставили утисак на друге.
Свака новчаница представља део нечијег рада – а у овом случају нашег.
Зато би требало да научимо да разликујемо куповину која нам заиста доноси вредност од оне која служи само томе да задовољимо тренутни импулс или туђа очекивања.
10. Најважније: живите у оквиру својих могућности
Можда је управо ово правило најважније од свих.
Можете имати високу плату и сваког месеца стрепити да ли ћете успети да покријете све трошкове. А можете зарађивати мање и имати осећај да држите свој живот под контролом.
Право богатство није само број на рачуну.
То је осећај да можете да поднесете непланирани трошак. Да не морате да позајмљујете за сваку ванредну ситуацију. Да не купујете оно што не можете да приуштите само зато што други то имају.
Другим речима, благостање није увек питање тога колико имате – већ колико вам је потребно да бисте се осећали сигурно.
И можда се цела ова филозофија најбоље може сажети у једној мисли: новац не треба само зарадити. Треба научити како га сачувати.
Јер финансијска стабилност не почиње оног тренутка када постанемо богати. Почиње онда када престанемо да дозвољавамо да нам новац неприметно одлази из руку.