SRPSKI BOGATAŠI - NEDODIRLJIVA ELITA Evo koliko je novca zaradio najbogatiji bisnismen, milijarde su u pitanju!
Ako bi stranac stvarao sliku o Srbiji po luksuznim i skupim automobilima, posebno onim u Beogradu, ona bi bila nadrealna jer bi pomislio da je došao u zemlju “bogataša” zato što takav vozni park nije karakterističan ni za mnogo razvijenija društva.
Takva slika bi mu bila još autentičnija kada bi video i luksuzne i skupe nekretnine, koje su postale simbol nekih gradova. Ipak, podaci bi mu pokazali svu nesrazmeru vizuelnog i stvarnog, odnosno zvaničnog broja bogataša po godišnjem porezu na dohodak, po kojima takav status uživa samo jedan odsto stanovništva, piše NIN.
Da li će se taj procenat uvećati u 2024. godini, pokazaće novi podaci Poreske uprave nakon obrade, jer je rok za prijavljivanje ovog nameta istekao 15. maja. Pitanje je i koliko građana Srbije uopšte zna da ovaj porez postoji i da ga plaćaju svi oni čija primanja premaše određeni limit. Za 2023. godinu, on je bio 4.269.564 dinara, a za 2024. iznosi 4.874.508 dinara. Svako ko je na godišnjem nivou ostvario prihode preko utvrđenog limita, a ne prijavi se sam Poreskoj upravi, rizikuje brzo dobijanje prekršajne prijave od strane poreznika, a koja sa sobom nosi i solidno visoke kazne.
U Srbiji samo 1,26 odsto zaposlenih plaća godišnji porez na dohodak građana, što je tek svaki osamdeseti zaposleni. Ova računica izvedena je na bazi podataka Republičkog zavoda za statistiku o broju zaposlenih. Ako primenimo širu definiciju zaposlenosti iz Ankete o radnoj snazi, taj procenat pada na svega 1,03 odsto.
Pritom, geografska distribucija obveznika poreza na dohodak građana može, uz druge pokazatelje, ukazivati i na ozbiljnu neravnomernost u ekonomskom razvoju Srbije.
Indeks koncentracije “srpskih milionera”, odnosno odnos udela u broju obveznika naspram udela u populaciji, pokazuje da Beograd ima približno 3,2 puta veću zastupljenost bogatijih građana nego što bi odgovaralo njegovom udelu u stanovništvu. Novi Sad ima sličan indeks od približno 3,0, dok ostatak Srbije ima indeks manji od 0,3. U poređenju s podacima iz 2015. godine, kada je Beograd imao 70% obveznika, poslednji dostupni podaci ukazuju na blagi pad koncentracije osoba sa visokim primanjima u navedena dva centra, ali je ona i dalje izrazito visoka.
Ono što je možda najalarmantniji podatak vezano za plaćanje ovog nameta tiče se rodne strukture. Godinama među građanima sa najvišim primanjima u Srbiji dominiraju muškarci. Rodni jaz, meren odnosom broja muških naspram ženskih obveznika, povećao se, što je moguće zaključiti iz gornje tabele, više od četiri puta u poslednjih desetak godina. Ovo ekstremno pogoršanje direktno protivreči globalnim trendovima ka većoj rodnoj ravnopravnosti u visokim prihodnim kategorijama. Ovakva neravnoteža pokazuje da Srbija ima ozbiljan problem sa rodnom nejednakošću u najvišim dohodovnim kategorijama i da “stakleni plafon” za žene izgleda nije samo metafora, već surova realnost srpskog tržišta rada.
Te metafore nema kada se analiziraju zanimanja obveznika godišnjeg poreza na dohodak, jer je struktura privilegovanih profesija stabilna. Menadžeri, direktori, ekonomisti, pravnici, inženjeri, lekari i bankari kontinuirano dominiraju na listi najbolje plaćenih. Ova stabilnost profesionalne strukture kroz vreme ukazuje na sistemsku prednost određenih karijernih putanja koje su često povezane sa socioekonomskim statusom porodice, pristupom elitnom obrazovanju i socijalnim kapitalom.
Rast jaza
Ono što posebno zabrinjava je jaz u prihodima zaposlenih u Srbiji. Taj jaz se može naći u rubrici “verovali ili ne” jer podaci ukazuju na značajan porast najviših prijavljenih prihoda u Srbiji tokom prethodne decenije u poređenju sa prosečnim zaradama.
Najveći prijavljeni prihod u 2023. godini iznosio je čak 1,7 milijardi dinara, što je 1.194 puta više od prosečne plate. U odnosu na 2010. godinu, kada je najveći prihod bio 167 miliona, ovaj podatak ukazuje na desetostruko uvećanje, daleko iznad stope inflacije ili rasta zarada.
Ako se ovaj trend nastavi, kako upozoravaju stručnjaci, do 2030. godine bismo mogli imati pojedince čiji bi godišnji prihodi dostigli i 10 milijardi dinara, odnosno bili jednaki zbiru godišnjih plata 2.000 prosečno plaćenih zaposlenih.
Ovakva koncentracija bogatstva ima i ekonomske posledice — veći deo novca koncentrisanog kod najbogatijih troši se na luksuznu robu, šteđi ili ulaganja u sektore koji ne otvaraju nova radna mesta, kao što su nekretnine i finansijska tržišta. To znači manju agregatnu tražnju, sporiji privredni rast i slabiji efekat bogatstva na širu ekonomiju.
Istovremeno, socijalne posledice su sve vidljivije. Sa rastom nejednakosti, opada socijalno poverenje, jačaju podele, a osećaj zajedništva slabi. Ograničava se ekonomska mobilnost, pa deca iz siromašnijih porodica sve teže imaju šansu da napreduju. Formira se „začarani krug“ u kome se socijalne razlike prenose na sledeće generacije.
O tome govore i svetski ekonomisti. Čuveni Toma Piketi, prilikom posete Srbiji, rekao je da se nejednakost kod nas „vidi golim okom“, dok Branko Milanović, jedan od vodećih svetskih stručnjaka za ovu temu, ističe da je Srbija među najnejednakijim društvima u Evropi. Prema njegovim rečima, situacija je „očigledno gora“ u Srbiji nego u Sloveniji, a u istom rangu sa nekim od najsiromašnijih zemalja regiona.
