ĆURETINA VIŠE NIJE SAMO BOŽIĆNI SPECIJALITET Tov nije lak, ali se isplati raditi i ulagati, a pravi primer je poljoprivredno gazdinstvo Vračar u Temerinu
Svega nekoliko farmi u Srbiji bavi se tovom ćurki naveliko, premda potražnja za ćurećim mesom iz godine u godinu raste.
Poljoprivredno gazdinstvo Vračar u Temerinu bavi se tovom ćuraka 25 godina. Od pre dve godine meso prerađuje u suhomesnate proizvode.
Ljiljana Vračar radila je na farmi, doduše ne ćuraka, punih 31 godinu, da bi potom na imanju roditelja pokrenula tov naveliko iz porodičnih razloga u potrazi za zdravim i kvalitetnim mesom.
– Trenutno je sezona godišnjih odmora, pa prodaja ide sporije. Sezona u punom jeku je od polovine decembra do kraja januara – kazala je za Dnevnik Ljiljana Vračar. – U proteklih 10-15 godina navike potrošača su se znatno promenile. Sve do tada mislilo se da se ćurke jedu samo za Božić. Sada se ljudi navikavaju da ćuretinu jedu preko cele godine i nas nekoliko farmera imamo ih tokom godine. Prodajemo ih od kuće ili po porudžbini gde kupci na više lokacija u Novom Sadu i Beogradu mogu da je preuzmu.
45 kilograma hrane treba da bi ćure bilo ćurka i dostiglo težinu od 14 do 15 kilograma
Ćuretina se može kupiti i u specijalizovanim prodavnicama pilećeg mesa i pijacama. U marketima se prodaje iz uvoza, Mađarske i Italije, i to ne stalno, već s vremena na vreme. Posebno je veća ponuda oko Nove godine.
Trenutno u tovu Ljiljana ima oko 1.200 komada, a u dva turnusa godišnje othrani ukupno oko 2.000 ćuraka. U tovu koristi hranu sa svojih njiva. Kaže da ćurke nije lako othraniti jer, osim ogromnog truda, zahtevaju i velika ulaganja, ali da postoji račun da se posao razvija.
700 dinara kilogram cele ćurke
Da bi ćure postiglo težinu od 14 do 15 kilograma, treba da prođe od 16 do 20 nedelja, i za to vreme pojede oko 45 kilograma hrane. Jedno ćure iz uvoza košta oko 700 dinara, a kilogram uređene ćurke oko 700 dinara.
– Ćurke su osetljive i mora se strogo voditi računa o njima sve do drugog meseca. Posle tog perioda su otpornije, treba ih pustiti da se šetaju i da nisu na betonu jer svaki nedostatak manifestuju kanibalizmom. Zatim, stalno se mora nadgledati temperatura prostora i provetravati. Zahtevaju ishranu sa većim procentom proteina, i inače ćureće meso ima najviše proteina, belo meso preko 23 procenta.
Farmerima potrebni podsticaji za objekte
Ljiljana Vračar kaže da je više godina konkurisala za podsticaje od Pokrajine i da je tek ove godine dobila podsticaj za plastenik.
– Administracija je preobilna i komplikovana i naposletku sam našla agenciju koja se bavi time i dobila povrat novca u visini od 50 odsto troškova. Manje-više cela stočarska prizvodnja ima neke subvencije, a živinari nemaju, ulaganja u tov ćuraka su velika, pojedu puno hrane, i to negde od 40 do 45 kilograma hrane dok ne dođu do završne kilaže. Dobro bi bilo da imamo podsticaje za podizanje objekata – dodaje.
Sagovornica „Dnevnika” napominje da kada joj se učini da ima neki problem, rešava ga začinskim biljem – origanom koji meša sa hranom, jer umiruje probavni trakt i neke manje infekcije.
Takođe, kaže da smo do pre pet-šest godina imali inkubatorsku stanicu u Bačkoj Topoli, koja se bavila proizvodnjom jednodnevnih ćurića. Sada, pošto nemamo ni matično jato, jednodnevne ćuriće malobrojni tovljači uvoze iz Mađarske.
