ЋУРЕТИНА ВИШЕ НИЈЕ САМО БОЖИЋНИ СПЕЦИЈАЛИТЕТ Тов није лак, али се исплати радити и улагати, а прави пример је пољопривредно газдинство Врачар у Темерину
Свега неколико фарми у Србији бави се товом ћурки навелико, премда потражња за ћурећим месом из године у годину расте.
Пољопривредно газдинство Врачар у Темерину бави се товом ћурака 25 година. Од пре две године месо прерађује у сухомеснате производе.
Љиљана Врачар радила је на фарми, додуше не ћурака, пуних 31 годину, да би потом на имању родитеља покренула тов навелико из породичних разлога у потрази за здравим и квалитетним месом.
– Тренутно је сезона годишњих одмора, па продаја иде спорије. Сезона у пуном јеку је од половине децембра до краја јануара – казала је за Дневник Љиљана Врачар. – У протеклих 10-15 година навике потрошача су се знатно промениле. Све до тада мислило се да се ћурке једу само за Божић. Сада се људи навикавају да ћуретину једу преко целе године и нас неколико фармера имамо их током године. Продајемо их од куће или по поруџбини где купци на више локација у Новом Саду и Београду могу да је преузму.
45 килограма хране треба да би ћуре било ћурка и достигло тежину од 14 до 15 килограма
Ћуретина се може купити и у специјализованим продавницама пилећег меса и пијацама. У маркетима се продаје из увоза, Мађарске и Италије, и то не стално, већ с времена на време. Посебно је већа понуда око Нове године.
Тренутно у тову Љиљана има око 1.200 комада, а у два турнуса годишње отхрани укупно око 2.000 ћурака. У тову користи храну са својих њива. Каже да ћурке није лако отхранити јер, осим огромног труда, захтевају и велика улагања, али да постоји рачун да се посао развија.
700 динара килограм целе ћурке
Да би ћуре постигло тежину од 14 до 15 килограма, треба да прође од 16 до 20 недеља, и за то време поједе око 45 килограма хране. Једно ћуре из увоза кошта око 700 динара, а килограм уређене ћурке око 700 динара.
– Ћурке су осетљиве и мора се строго водити рачуна о њима све до другог месеца. После тог периода су отпорније, треба их пустити да се шетају и да нису на бетону јер сваки недостатак манифестују канибализмом. Затим, стално се мора надгледати температура простора и проветравати. Захтевају исхрану са већим процентом протеина, и иначе ћуреће месо има највише протеина, бело месо преко 23 процента.
Фармерима потребни подстицаји за објекте
Љиљана Врачар каже да је више година конкурисала за подстицаје од Покрајине и да је тек ове године добила подстицај за пластеник.
– Администрација је преобилна и компликована и напослетку сам нашла агенцију која се бави тиме и добила поврат новца у висини од 50 одсто трошкова. Мање-више цела сточарска призводња има неке субвенције, а живинари немају, улагања у тов ћурака су велика, поједу пуно хране, и то негде од 40 до 45 килограма хране док не дођу до завршне килаже. Добро би било да имамо подстицаје за подизање објеката – додаје.
Саговорница „Дневника” напомиње да када јој се учини да има неки проблем, решава га зачинским биљем – ориганом који меша са храном, јер умирује пробавни тракт и неке мање инфекције.
Такође, каже да смо до пре пет-шест година имали инкубаторску станицу у Бачкој Тополи, која се бавила производњом једнодневних ћурића. Сада, пошто немамо ни матично јато, једнодневне ћуриће малобројни товљачи увозе из Мађарске.
