LANJSKA SUŠA PREPOLOVILA ROD, POVRTARI PRIZIVAJU KIŠU Na njivama 130.000, a u plastenicima 6.000 hektara paprike, paradajza...
Počela je sezona radova u povrtarstvu. Na otvorenim poljima pri kraju je direktna setva crnog luka i u punom je jeku sadnja čenova belog luka i krtola krompira.
Povrtari koji proizvode papriku i paradajz preko rasada počinju sa setvom semena u kontejnere u plastenicima, kako bi rasad dospeo za sadnju u maju mesecu.
Godinama setvu tridesetak povrtnih vrsta zasnivamo na otvorenim poljima između 120.000 i 130.000 hektara i 5.000-6.000 hektra u različitim oblicima zaštićenog prostora.
Trenutno kiša odgovara poljoprivredi, ali bi padavine trebalo da budu obilnije. Ukoliko izostanu, trebaće posejane površine navodnjavati.
Docent na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu dr Đorđe Vojnović napominje za Dnevnik da povrću, generalno, više odgovaraju godine bez učestalih padavina, jer je tada manja mogućnost za pojavu prouzrokovača bolesti, dok se nedostatak vode može nadoknaditi navodnjavanjem. U sušnijim uslovima kod povrća se često postiže i veći sadržaj suve materije, što doprinosi izraženijem ukusu i aromi, ali i boljoj sposobnosti čuvanja.
Sve su traženiji i proizvodi manjih dimenzija, poput mini plodova paradajza i paprike, sitnijih formi cvekle, kao i mini lubenica (docent dr Đorđe Vojnović)
Lanjska godina bila je sušna, zbog čega su prinosi bili niži od 30 do 50 procenata u zavisnosti od regiona, pa su i troškovi proizvodnje porasli zbog navodnjavanja. Deficit padavina u vegetacionom periodu iznosio je preko 300 mm.
Kakva će ova sezona biti znaće se u narednim mesecima, ali već sada znamo da površine u zatvorenom prostoru neće biti dovoljne da podmire domaće potrebe pa ćemo rano povrće uvoziti iz Albanije, Severne Makedonije i Turske.
Skupo povrće nije ujedno i kvalitetno
Viša cena povrća ne znači istovremeno i bolji kvalitet.
– Cena često zavisi od odnosa ponude i tražnje, troškova proizvodnje i logistike, a ne isključivo od kvaliteta. Na primer, lisnato povrće poput spanaća može imati višu cenu zbog kratke vegetacije i nemogućnosti dužeg čuvanja, ali to ne znači da je uvek kvalitetnije od drugih povrtarskih vrsta. Važno je sagledati celokupnu sliku, odnosno, poreklo, svežinu i način proizvodnje – rekao je dr Vojnović.
Potrošači će u odabiru povrća moći da primete razliku između domaćeg i uvoznog povrća, mada ona ne postoji uvek i ne kod svih proizvoda.
– Uvozno povrće često je vizuelno ujednačenije i dugotrajnije, jer je prilagođeno transportu i skladištenju. Međutim, takvo povrće se često bere ranije, pre pune zrelosti, što može uticati na ukus i nutritivnu vrednost. Sa druge strane, domaće povrće se najčešće bere u punoj tehnološkoj zrelosti, što mu daje prednost u kvalitetu, ali ga čini osetljivijim i sa kraćim rokom trajanja – napominje docent dr Vojnović. – Sve je izraženiji trend potražnje za svežim, lokalno proizvedenim povrćem sa visokim sadržajem bioaktivnih i antioksidativnih jedinjenja. U skladu sa promenama u navikama potrošača, sve su traženiji i proizvodi manjih dimenzija, poput mini plodova paradajza i paprike, sitnijih formi cvekle, kao i mini lubenica. Takođe, sve veći značaj dobija i povrće iz organske proizvodnje. Ono što je posebno važno, jeste da potrošači postaju sve svesniji značaja kvaliteta, porekla i načina proizvodnje povrća koju konzumiraju.
S druge strane, Srbija godišnje izveze oko 130.000 tona povrća, pa se slična situacija može očekivati i ove sezone. Zemlje EU i komšije na Balkanu do sada su najveći kupci povrća iz Srbije. U poslednje vreme raste i interesovanje pojedinih azijskih tržišta za domaće povrće, posebno za hladno prerađeno.
Z. Delić
Zabranjeno je preuzimanje teksta ili dela teksta bez navođenja autora i naše medijske kuće, u vidu živog linka koji vodi ka originalnom sadržaju. Svako kršenje ovog pravila tretiraće se kao povreda autorskih prava.
