Mikrobilje: zdrav obrok i održiv posao INES I NEBOJŠA SRDIĆ IZ SREMSKIH KARLOVACA NA PUTU KA SOPSTVENOM BIZNISU (FOTO)

U razmatranje koji bi to bili poslovi uključio se i njegov brat diskretno izgovorivši čarobnu reč – mikrobilje. Iako su to primili s određenom dozom rezerve, Ines i Nebojša počeli su ipak da razmišljaju o toj mogućnosti. Upustili su se u istraživanje i, uzevši u obzir da je to proizvodnja koja nije toliko rasprostranjena i da te minijaturne biljke sadrže 40 puta više hranljivih materija nego odrasli primerci, na kraju su odlučili da se okušaju u toj proizvodnji, ako ništa drugo, svoje dece i sebe radi. 

–  Naša deca lepo su prihvatila mikrobilje u ishrani, što je najvažnije –  priča nam Ines. – Znaju i da učestvuju sa nama u radu, a dešava se da samo prođu pored polica sa biljem, čupnu i pojedu. Za sve ovo vreme koliko ga uzgajamo dosta smo naučili, pa i približili tu oblast i prijateljima kojima znamo da, umesto cveća, kao poklon odnesemo pakovanje iz naše „Baštice mikrobilja“.

Brokoli, kineska rotkva, sango rotkvica, grašak, suncokret, cvekla, rukola, kukuruz, kupus, bosiljak, vlašac, salata, neke su od kultura koje uzgajaju, a Nebojša uvek eksperimentiše sa novim. 

Ove minijaturne biljke sadrže 40 puta više hranljivih materija nego odrasli primerci

– Sedam do osam biljaka su standardne – navodi Nebojša. – Za sadnju najviše koristimo organski humus, ali s obzirom na to da se on brzo suši, mešamo ga s kokosovim vlaknima. Prema mojim saznanjima do kojih sam najviše došao zahvaljujući Jutjub snimcima i tutorijalima, Amerikanci, koji su od toga napravili umetnost, isključivo upotrebljavaju kokos, jer on dobro zadržava vlagu, prilično je neutralan i sve može da raste na njemu, ali je skup. Zato ga mešam sa organskim humusom koga imam u komšiluku. Osnov svega jeste da je to zdrav proizvod za čiji uzgoj se koristi organska zemlja, čista voda i ništa više. Od hemikalija upotrebljavamo samo troprocentni hidrogen za dezinfekciju posuda. 

Nebojša objašnjava da od trenutka sadnje do krajnjeg proizvoda prođe, u zavisnosti od kulture, od 10 do 20-25 dana.

– Posle sadnje dva do tri dana treba semenu da proklija, osim cvekli kod koje je taj proces nešto duži, i tada se samo održava vlaga. Klijanje zavisi i od semena. Postoje ona koja su tretirana i ona koja to nisu, sa različitom stepenom klijavosti. U suštini, dovoljno je da se pregleda ujutru i uveče. Nakon toga biljka izlazi na svetlo ili u mrak, što zavisi od toga koja je u pitanju. Kukuruz, na primer, stalno stoji u mraku da bi bio žut. Ako je na svetlu, odmah pozeleni, dobije hlorofil i onda nema slatkasti ukus, nego postaje oštar i na ukus i na dodir. Rukolu ako posle klijanja odmah stavite na svetlo, ona ostane mala, njoj treba mrak da se izduži da bi mogla posle da se odseče. 

Srdić ističe da je cvekla najzahtevnija u njihovoj „Baštici mikrobilja“. Ne podnosi nedostatak vlage, a ni višak vode, teško se seče, ali je svima atraktivna. Za suncokret i kukuruz pak kaže da rastu i „ne pitaju ništa“, samo ima treba dati dovoljno vode. Brokoli spada u najneutralnije biljke i dobro ide uz sve. A rukolu svi vole.

– Kad se zagrize biljka, tačno se oseti to što jeste. Kažu naučnici da ima čak i 40 puta više nutrijenata u toj maloj biljci nego u zrelom plodu. Bitno je da temperatura na ide ispod 18, 20 stepeni. Što je toplije, to će bolje i brže da raste, ali temperatura ne treba da prelazi preko 25-26 podeoka na termometru zato što onda biljka „misli“ da je leto i samo grabi napred. Kada se kod biljaka nakon dva kotiledona, osim kod kukuruza i žitarica, pojavi treći,  krajnje je vreme za seču – objašnjava Srdić. 

Naš sagovornik naglašava da je reč o takvoj proizvodnji koja traži čovekovo prisustvo. Jednostavno, ne postoji mogućnost da se instalira sistem za automatsko zalivanje i ode na more. 

Biljke se, inače, seku kada dostignu u proseku šest do sedam centimetara. Tog dana ne smeju da se zalivaju da ne bi bile pune vode, jer im ona skraćuje vek. Nebojša dodaje da je do tog saznanja došao iskustveno, jer na takvo uputstvo nigde nije naišao. Pakuju se u plastične posude na čijem dnu se nalazi ubrus da upije vlagu kako ne bi došlo do kvarenja. Tako zapakovane mogu sedam do deset dana da zadrže svežinu, pod uslovom da se čuvaju u frižideru. Nema potrebe da se peru jer nisu tretirane hemijskim preparatima. A konzumiraju se kao dodatak svežim salatama, ili samostalno kao salate, kao dodatak jelima... Mogućnosti su u tom pogledu ogromne. 

– Stekli smo iskustvo što se tiče same proizvodnje, ali ima finesa koje se usput uče – kaže Nebojša Srdić. – U suštini ovladali smo znanjem, imamo prostor i potencijal, i sada nam sledi osvajanje tržišta. Na tom polju preduzeli smo određene korake, ali nam predstoji snažna marketinška kampanja. U biti je to zdrav, organski proizvod nastao bez upotrebe hemikalija i to je ono što njega prodaje. Još uvek nam je to hobi, a da bi postao održiv biznis treba da dospemo do restorana, prodavnica zdrave hrane... 

Zorica Milosavljević