Микробиље: здрав оброк и одржив посао ИНЕС И НЕБОЈША СРДИЋ ИЗ СРЕМСКИХ КАРЛОВАЦА НА ПУТУ КА СОПСТВЕНОМ БИЗНИСУ (ФОТО)

У разматрање који би то били послови укључио се и његов брат дискретно изговоривши чаробну реч – микробиље. Иако су то примили с одређеном дозом резерве, Инес и Небојша почели су ипак да размишљају о тој могућности. Упустили су се у истраживање и, узевши у обзир да је то производња која није толико распрострањена и да те минијатурне биљке садрже 40 пута више хранљивих материја него одрасли примерци, на крају су одлучили да се окушају у тој производњи, ако ништа друго, своје деце и себе ради. 

–  Наша деца лепо су прихватила микробиље у исхрани, што је најважније –  прича нам Инес. – Знају и да учествују са нама у раду, а дешава се да само прођу поред полица са биљем, чупну и поједу. За све ово време колико га узгајамо доста смо научили, па и приближили ту област и пријатељима којима знамо да, уместо цвећа, као поклон однесемо паковање из наше „Баштице микробиља“.

Броколи, кинеска ротква, санго ротквица, грашак, сунцокрет, цвекла, рукола, кукуруз, купус, босиљак, влашац, салата, неке су од култура које узгајају, а Небојша увек експериментише са новим. 

Ове минијатурне биљке садрже 40 пута више хранљивих материја него одрасли примерци

– Седам до осам биљака су стандардне – наводи Небојша. – За садњу највише користимо органски хумус, али с обзиром на то да се он брзо суши, мешамо га с кокосовим влакнима. Према мојим сазнањима до којих сам највише дошао захваљујући Јутјуб снимцима и туторијалима, Американци, који су од тога направили уметност, искључиво употребљавају кокос, јер он добро задржава влагу, прилично је неутралан и све може да расте на њему, али је скуп. Зато га мешам са органским хумусом кога имам у комшилуку. Основ свега јесте да је то здрав производ за чији узгој се користи органска земља, чиста вода и ништа више. Од хемикалија употребљавамо само тропроцентни хидроген за дезинфекцију посуда. 

Небојша објашњава да од тренутка садње до крајњег производа прође, у зависности од културе, од 10 до 20-25 дана.

– После садње два до три дана треба семену да проклија, осим цвекли код које је тај процес нешто дужи, и тада се само одржава влага. Клијање зависи и од семена. Постоје она која су третирана и она која то нису, са различитом степеном клијавости. У суштини, довољно је да се прегледа ујутру и увече. Након тога биљка излази на светло или у мрак, што зависи од тога која је у питању. Кукуруз, на пример, стално стоји у мраку да би био жут. Ако је на светлу, одмах позелени, добије хлорофил и онда нема слаткасти укус, него постаје оштар и на укус и на додир. Руколу ако после клијања одмах ставите на светло, она остане мала, њој треба мрак да се издужи да би могла после да се одсече. 

Срдић истиче да је цвекла најзахтевнија у њиховој „Баштици микробиља“. Не подноси недостатак влаге, а ни вишак воде, тешко се сече, али је свима атрактивна. За сунцокрет и кукуруз пак каже да расту и „не питају ништа“, само има треба дати довољно воде. Броколи спада у најнеутралније биљке и добро иде уз све. А руколу сви воле.

– Кад се загризе биљка, тачно се осети то што јесте. Кажу научници да има чак и 40 пута више нутријената у тој малој биљци него у зрелом плоду. Битно је да температура на иде испод 18, 20 степени. Што је топлије, то ће боље и брже да расте, али температура не треба да прелази преко 25-26 подеока на термометру зато што онда биљка „мисли“ да је лето и само граби напред. Када се код биљака након два котиледона, осим код кукуруза и житарица, појави трећи,  крајње је време за сечу – објашњава Срдић. 

Наш саговорник наглашава да је реч о таквој производњи која тражи човеково присуство. Једноставно, не постоји могућност да се инсталира систем за аутoматско заливање и оде на море. 

Биљке се, иначе, секу када достигну у просеку шест до седам центиметара. Тог дана не смеју да се заливају да не би биле пуне воде, јер им она скраћује век. Небојша додаје да је до тог сазнања дошао искуствено, јер на такво упутство нигде није наишао. Пакују се у пластичне посуде на чијем дну се налази убрус да упије влагу како не би дошло до кварења. Тако запаковане могу седам до десет дана да задрже свежину, под условом да се чувају у фрижидеру. Нема потребе да се перу јер нису третиране хемијским препаратима. А конзумирају се као додатак свежим салатама, или самостално као салате, као додатак јелима... Могућности су у том погледу огромне. 

– Стекли смо искуство што се тиче саме производње, али има финеса које се успут уче – каже Небојша Срдић. – У суштини овладали смо знањем, имамо простор и потенцијал, и сада нам следи освајање тржишта. На том пољу предузели смо одређене кораке, али нам предстоји снажна маркетиншка кампања. У бити је то здрав, органски производ настао без употребе хемикалија и то је оно што њега продаје. Још увек нам је то хоби, а да би постао одржив бизнис треба да доспемо до ресторана, продавница здраве хране... 

Зорица Милосављевић