NA IMANJU PORODICE DEAK U GORNJEM BREGU KRALJICA VOĆA SAVILA GRANE Svi misle da su se obogatili, a domaćini otkrili surovu istinu o rekordnom rodu

Kajsija slovi za „kraljicu voća”, ali prolećni mrazevi znaju da je oberu u cvetu pa da roda bude svake treće-četvrte godine! Porodica Tibora I Teodore Deak iz Gornjeg Brega kod Sente, tik iza kuće u centru sela na četiri i po jutra, ima zasad od oko hiljadu stabala kajsija, a rod je kao nikada do sada! Berba je u punom jeku, a domaćini procenjuju da će iz ove berbe ubrati oko 60 tona, što je više od neke ranije rekordne berbe kada je rodilo 55 tona!

Domaćini iz Gornjeg Brega su voćnjak podigli pre skoro tri decenije, a bez obzira na izuzetan rod, Teodora Deak kaže da zbog toga nisu presrećni, kao što svi misle, jer su plodovi sitniji, cena je niska. I u berbu treba uložiti dosta truda, a računica neće biti tako sjajna, jer se iz dosadašnjeg iskustva u proizvodnji kajsija osrednji rod pokazao kao najoptimalniji.

– Kajsije su onda krupne, cena prihvatljiva i u berbi nije potrebno angažovati toliko radnika. Pošto sam diplomirani ekonomista, finansijski sam analizirala unazad nekoliko godina, osrednji rod je najbolji za proizvođače. Konzumnu kajsiju za jelo i džem prodajemo za 150 dinara, za rakiju je 80 dinara, a ako mi mašinski vadimo koštice, cena je 90 dinara kilogram. Ovu cenu smo imali i 2024. godine, a sve što se ulaže u proizvodnju je poskupelo, a u berbi je svakodnevno angažovano 19 sezonskih radnika – ukazuje Teodora. 

U zasadu porodice Deak najviše je zastupljena sorta segedinski mamut, koja daje krupne, slatke i sočne plodove, manje su zastupljene roksana, ambrozija, a kasnije sorte novosadska četvorna i šestica omogućavaju i olakšavaju da se berba odvija duži period. 

– Već treću nedelju beremo kajsije i zbog izuzetno velikog roda gotovo se ne primeti da je brano. Srećom da plodovi sazrevaju postepeno i predviđamo da će berba potrajati do početka avgusta. Pošto kajsije proizvodimo skoro tri decenije, imamo krug stalnih kupaca koji se kod nas snabdevaju za pekmez i kompot, a stalno nam se vraćaju i mušterije koji kupuju kajsije za rakiju. Tako smo za rakiju sve količine prodali već početkom juna. Imamo poslovnog partnera „Budimac haus” iz Bačkog Dušanova, koji za nas uslužno peče rakiju, a od nas preuzima i sav višak, tako ćemo deo truda unovčiti i prodajom kajsijevače – objašnjava Teodora, dodajući da im je na taj način partner skinuo s vrata brigu i obaveze oko pripreme komine i pečenja rakije u toku berbe. 

Ove sezone pogodovali su vremenski uslovi u vreme cvetanja, dok prošle godine zbog mraza uopšte nije bilo roda, pa je verovatno i to doprinelo da je valjda svaki cvet doneo plod. Zna se da bi na zeleno trebalo proređivati plodove, ali u velikom zasadu to je ogroman posao. 

– U zasadu kajsija je najbitnije da se, ako nas zaobiđu prolećni mrazevi, u cvetanju rod i voćke sačuvaju od monilije – predočava Teodora Deak. – Posle svake kiše mora se izvršiti tretman, jer je monilija najveće zlo za kajsiju, ne samo da uništi cvetove nego uništi i grane, a ako se prskanje na obavi na vreme čak je u stanju da uništi celo stablo. Kasnije, ukoliko je potrebno, samo jednom obavljamo tretman protiv insekata, pa smo tako ove sezone imali napad neke crne bube koja je napravila rupice na listovima. To se desilo krajem aprila i posle nema više prskanja. Zemljište ispod voćki obrađujemo tako da nije zatravljeno, od proleća voćnjak se navodnjava sistemom kap po kap. Kada se završi berba, predstoji zeleno orezivanje, što će biti prilično velik posao, jer je od velikog roda dosta grana polomljeno. Stabla koja su propala svake jeseni popunjavamo novim sadnicama, a kada lišće opadne, sezonu završavamo zimskim tretmanom zasada.   

Milorad Mitrović