НА ИМАЊУ ПОРОДИЦЕ ДЕАК У ГОРЊЕМ БРЕГУ КРАЉИЦА ВОЋА САВИЛА ГРАНЕ Сви мисле да су се обогатили, а домаћини открили сурову истину о рекордном роду

Кајсија слови за „краљицу воћа”, али пролећни мразеви знају да је оберу у цвету па да рода буде сваке треће-четврте године! Породица Тибора И Теодоре Деак из Горњег Брега код Сенте, тик иза куће у центру села на четири и по јутра, има засад од око хиљаду стабала кајсија, а род је као никада до сада! Берба је у пуном јеку, а домаћини процењују да ће из ове бербе убрати око 60 тона, што је више од неке раније рекордне бербе када је родило 55 тона!

Домаћини из Горњег Брега су воћњак подигли пре скоро три деценије, а без обзира на изузетан род, Теодора Деак каже да због тога нису пресрећни, као што сви мисле, јер су плодови ситнији, цена је ниска. И у бербу треба уложити доста труда, а рачуница неће бити тако сјајна, јер се из досадашњег искуства у производњи кајсија осредњи род показао као најоптималнији.

– Кајсије су онда крупне, цена прихватљива и у берби није потребно ангажовати толико радника. Пошто сам дипломирани економиста, финансијски сам анализирала уназад неколико година, осредњи род је најбољи за произвођаче. Конзумну кајсију за јело и џем продајемо за 150 динара, за ракију је 80 динара, а ако ми машински вадимо коштице, цена је 90 динара килограм. Ову цену смо имали и 2024. године, а све што се улаже у производњу је поскупело, а у берби је свакодневно ангажовано 19 сезонских радника – указује Теодора. 

У засаду породице Деак највише је заступљена сорта сегедински мамут, која даје крупне, слатке и сочне плодове, мање су заступљене роксана, амброзија, а касније сорте новосадска четворна и шестица омогућавају и олакшавају да се берба одвија дужи период. 

– Већ трећу недељу беремо кајсије и због изузетно великог рода готово се не примети да је брано. Срећом да плодови сазревају постепено и предвиђамо да ће берба потрајати до почетка августа. Пошто кајсије производимо скоро три деценије, имамо круг сталних купаца који се код нас снабдевају за пекмез и компот, а стално нам се враћају и муштерије који купују кајсије за ракију. Тако смо за ракију све количине продали већ почетком јуна. Имамо пословног партнера „Будимац хаус” из Бачког Душанова, који за нас услужно пече ракију, а од нас преузима и сав вишак, тако ћемо део труда уновчити и продајом кајсијеваче – објашњава Теодора, додајући да им је на тај начин партнер скинуо с врата бригу и обавезе око припреме комине и печења ракије у току бербе. 

Ове сезоне погодовали су временски услови у време цветања, док прошле године због мраза уопште није било рода, па је вероватно и то допринело да је ваљда сваки цвет донео плод. Зна се да би на зелено требало проређивати плодове, али у великом засаду то је огроман посао. 

– У засаду кајсија је најбитније да се, ако нас заобиђу пролећни мразеви, у цветању род и воћке сачувају од монилије – предочава Теодора Деак. – После сваке кише мора се извршити третман, јер је монилија највеће зло за кајсију, не само да уништи цветове него уништи и гране, а ако се прскање на обави на време чак је у стању да уништи цело стабло. Касније, уколико је потребно, само једном обављамо третман против инсеката, па смо тако ове сезоне имали напад неке црне бубе која је направила рупице на листовима. То се десило крајем априла и после нема више прскања. Земљиште испод воћки обрађујемо тако да није затрављено, од пролећа воћњак се наводњава системом кап по кап. Када се заврши берба, предстоји зелено орезивање, што ће бити прилично велик посао, јер је од великог рода доста грана поломљено. Стабла која су пропала сваке јесени попуњавамо новим садницама, а када лишће опадне, сезону завршавамо зимским третманом засада.   

Милорад Митровић