Лане тек НЕКОЛИКО ГАЈБИЦА, ове година РОДИЛА КАО НИКАД ПРЕ Дарко има НАЈБОЉЕ КАЈСИЈЕ у чачанском крају: Нама воћарима се ВИШЕ ИСПЛАТИ кад је род мањи, велике количине ОБОРИЛЕ ЦЕНУ

У престоници овог воћа, у селу Миоковци код Чачка,  у појединим засадима кајсија је толико родила да су се гране савиле до земље, али воћари кажу да ипак немају много разлога за задовољство.  Род је обилан, потражња постоји, али цена не прати уложени труд.

Овогодишња цена кајсије зависи од класе и намене, али је за произвођаче и даље ниска. Најлошија роба иде по свега неколико динара, док се квалитетнија кајсија плаћа знатно више.

Потражња је добра, али цена није. Могу ја да причам, али кад се нешто плаћа четири или шест динара, то није довољно. Ракијска зрела кајсија иде око 40 динара, за компот, сечење и замрзавање око 60, за џем око 80, док конзум иде и до 100 динара – каже за РИНУ воћар Дарко Топаловић.

Иако је година, бар када је род у питању, била изузетно добра, управо та велика количина оборила је цену. Топаловић истиче да би воћарима можда било исплативије да је род био мањи.

Послужило нас је време, али боље да није. Боље да је пола родило, продали бисмо дупло скупље и опет не бисмо сломили леђа – каже овај воћар.

Он подсећа да је кајсија и пре више од две деценије имала цену која је за произвођаче била далеко прихватљивија него данас.

Кајсија је 2005. године била 60 динара. То говори све. Понуда и потражња раде своје, а произвођач је опет на крају најтањи – наводи Топаловић.

Пласман на руско тржиште, који је некада био значајан за домаће воћаре, данас готово да не постоји. Како каже, купаца има, али је све много неизвесније него раније.

Нема више онога за Русију. Румуни нешто купе из смедеревског краја, али то је све друга прича – додаје он.

Осим ниске цене, произвођаче додатно оптерећују и високи трошкови производње. Током целе године око кајсије има много посла, а када дође берба, велики издатак представљају и радници.

Ненормално има посла. Најбоље у овој причи пролазе радници, пумпе и продавци хемије. Једни за дневнице, други за гориво, трећи за препарате – каже Топаловић.

Дневница берача, како наводи, износи око 5.000 динара, али када се урачунају превоз и храна, један радник произвођача кошта и до 6.250 динара дневно.

Возиш их, враћаш и храниш. Доручак и ужина, вечера не. Кад се све сабере, трошак је огроман, а зарада због ниске цене јако ниска,  закључује Топаловић.