POTENCIJAL VREDAN MILIONE EVRA, A DAJEMO GA U SIROVOM STANJU Gajimo kamilicu i nanu, a možemo 700 vrsta lekovitog bilja U LEKOVITOM BILJU JE ŠANSA
Kamilica i nana najviše se gaje na našim poljima i najviše traže, pa onda matičnjak i beli slez.
Domaće tržište lekovitog bilja nije na zavidnom nivou kao što je bilo pre četiri i po decenije, kada je Srbija bila jedan od najvećih izvoznika, mada imamo veliki potencijal za gajenje oko 700 biljnih vrsta lekovitog bilja.
18.000 dinara po hektaru imaju proizvođači lekovitog bilja
- Danas je lekovito bilje praktično zanemareno, gaji se na svega 1.800 do 2.000 hektara, mada agroekološki uslovi pogoduju da ga imamo na daleko većim površinama, pogotovo što ne izisukuje posebna trud odgajivača niti je tehnološki zahtevno kao što je to slučaj kod drugih biljnih vrsta. Jedino što je za gajenje lekovitog bilja potrebna radna snaga koje nemamo dovoljno i taj nedostatak je razlog zašto se gajenje bilja ne razvija brže - istakao je direktor Insituta za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić Milan Lukić na 92. međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu.
- Umesto da smo izvoznici, kao što smo bili ranije, mi smo uvoznici.
Najviše se kupuje u Albaniji, koja je najveći izvoznik. Gledajući uopšteno domaće tržište lekovitog bilja, nemamo dovoljno ni za domaće potrebe, pa naravno ni za izvoz, mada se izvesne količine i prodaju na inotržištu. Doduše, u tom izvozu ne valja što lekovito bilje prodajemo kao gotovu sirovinu umesto da od lekovitog bilja pravimo poluproizvod i gotovu robu od kojih bi imali daleko veći prihod i zaradu.
Sedam miliona evra od mlevene paprike
Mada nam gajenje lekovitog i začinskog bilja nije jača strana, gledajući izvozno - uvozne rezultate u 2024. godini više smo ga prodali na inotržišta nego što ga uvezli. Statistika kaže da smo prošle godine u izvoz prodali lekovitog bilja za 23,8 miliona evra, od kojih smo sedam miliona evra dobili od prodaje mlevene drobljene začinske paprike. Najviše lekovitog bilja smo prodali zemljama EU (61 procenat) i CEFTE (28 procenata).
Istovremeno u 2024. godini kupili smo u uvozu 5.187 tona lekovitog bilja za 19,5 miliona evra što je gledajući 2023. godinu povećanje uvoza za devet odsto.
Ono što ohrabruje, napomenu je direktor Lukić, jeste što Ministarstvo poljoprivrede vidi lekovito bilje kao jedno od značajnih sektora u razvoju poljoprivrede i to je odlično jer za širenje proizvodnje imamo već ono šta nam treba, dobre agroekološke uslove i potrebu da se šire polja pod lekovitim biljem.
- Dobro je i to što poljoprivrednici koji ga gaje imaju iste subvencije kao i ratari, 18.000 dinara po hektaru, i mogu kao i drugi zemljoradnici da učestvuju na konursima za subvencije za mehanizaciji. Tako imamo preduslove da, pored Bavaništa koji je centar lekovitog bilja, bude još mesta koja mogu brzo da postanu, takođe, veliki proizvođači lekovitog bilja.