ПОТЕНЦИЈАЛ ВРЕДАН МИЛИОНЕ ЕВРА, А ДАЈЕМО ГА У СИРОВОМ СТАЊУ Гајимо камилицу и нану, а можемо 700 врста лековитог биља У ЛЕКОВИТОМ БИЉУ ЈЕ ШАНСА
Камилица и нана највише се гаје на нашим пољима и највише траже, па онда матичњак и бели слез.
Домаће тржиште лековитог биља није на завидном нивоу као што је било пре четири и по деценије, када је Србија била један од највећих извозника, мада имамо велики потенцијал за гајење око 700 биљних врста лековитог биља.
18.000 динара по хектару имају произвођачи лековитог биља
- Данас је лековито биље практично занемарено, гаји се на свега 1.800 до 2.000 хектара, мада агроеколошки услови погодују да га имамо на далеко већим површинама, поготово што не изисукује посебна труд одгајивача нити је технолошки захтевно као што је то случај код других биљних врста. Једино што је за гајење лековитог биља потребна радна снага које немамо довољно и тај недостатак је разлог зашто се гајење биља не развија брже - истакао је директор Инситута за проучавање лековитог биља „Др Јосиф Панчић Милан Лукић на 92. међународном пољопривредном сајму у Новом Саду.
- Уместо да смо извозници, као што смо били раније, ми смо увозници.
Највише се купује у Албанији, која је највећи извозник. Гледајући уопштено домаће тржиште лековитог биља, немамо довољно ни за домаће потребе, па наравно ни за извоз, мада се извесне количине и продају на инотржишту. Додуше, у том извозу не ваља што лековито биље продајемо као готову сировину уместо да од лековитог биља правимо полупроизвод и готову робу од којих би имали далеко већи приход и зараду.
Седам милиона евра од млевене паприке
Мада нам гајење лековитог и зачинског биља није јача страна, гледајући извозно - увозне резултате у 2024. години више смо га продали на инотржишта него што га увезли. Статистика каже да смо прошле године у извоз продали лековитог биља за 23,8 милиона евра, од којих смо седам милиона евра добили од продаје млевене дробљене зачинске паприке. Највише лековитог биља смо продали земљама ЕУ (61 проценат) и ЦЕФТЕ (28 процената).
Истовремено у 2024. години купили смо у увозу 5.187 тона лековитог биља за 19,5 милиона евра што је гледајући 2023. годину повећање увоза за девет одсто.
Оно што охрабрује, напомену је директор Лукић, јесте што Министарство пољопривреде види лековито биље као једно од значајних сектора у развоју пољопривреде и то је одлично јер за ширење производње имамо већ оно шта нам треба, добре агроеколошке услове и потребу да се шире поља под лековитим биљем.
- Добро је и то што пољопривредници који га гаје имају исте субвенције као и ратари, 18.000 динара по хектару, и могу као и други земљорадници да учествују на конурсима за субвенције за механизацији. Тако имамо предуслове да, поред Баваништа који је центар лековитог биља, буде још места која могу брзо да постану, такође, велики произвођачи лековитог биља.