SRBIJA IMA ZEMLJE VIŠE NEGO VEĆINA SVETA Evo zašto 19 miliona parcela koči agrar

Podaci pokazuju da svaki stanovnik Srbije „raspolaže“ sa oko 52 ara obradivog zemljišta, što zemlju svrstava među države sa daleko povoljnijim odnosom poljoprivrednih površina i broja stanovnika nego što je slučaj u većem delu sveta.

Prema poslednjem popisu poljoprivrede Republičkog zavoda za statistiku iz 2024. godine, u Srbiji je zabeleženo 4.073.703 hektara raspoloživog poljoprivrednog zemljišta, dok se aktivno koristi 3.257.100 hektara. Na tim površinama posluje više od pola miliona gazdinstava – ukupno 508.365, od čega čak 506.323 čine porodična gazdinstva, dok su 2.042 pravna lica i preduzetnici. Stočarstvom se danas bavi 313.495 gazdinstava i proizvođača.

Iza ovih brojki krije se i jedan od najvećih problema domaće poljoprivrede – izrazita usitnjenost poseda. Više od tri miliona hektara obrađene zemlje podeljeno je na čak 19 miliona parcela, što ozbiljno otežava modernizaciju proizvodnje, primenu savremene mehanizacije i povećanje produktivnosti. Stručnjaci zato ovu oblast često opisuju kao najveću fabriku pod otvorenim nebom, ali i fabriku čiji je proizvodni potencijal daleko od iskorišćenog.

Kada se Srbija uporedi sa drugim državama, razlika je još uočljivija.

„Dok na jednog stanovnika Srbije dolazi oko 0,52 hektara obradivog zemljišta, svetski prosek iznosi svega 0,19 hektara. U Kini na svakog stanovnika dolazi između osam i deset ari obradive zemlje, u Indiji između 12 i 14 ari, dok Japan raspolaže sa svega tri ara po stanovniku. Ni razvijene evropske zemlje nemaju znatno povoljniju situaciju – u Velikoj Britaniji i Holandiji obradive površine po stanovniku kreću se između osam i 15 ari“, navodi agroanalitičar Branislav Gulan.

On dalje ističe da, uprkos toj značajnoj prednosti, domaći agrar godinama ima probleme koji se ogledaju u padu stočarske proizvodnje, nedovoljnom navodnjavanju, slabijim investicijama i sporom tehnološkom razvoju. Zato je u toku priprema nove Strategije razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period od 2026. do 2034. godine, koja bi, nakon usvajanja u Vladi Srbije, trebalo da postane glavni dokument za oporavak sektora.

Takođe, država je za agrarni budžet u 2026. godini opredelila oko 150 milijardi dinara, odnosno 7,2 odsto ukupnog budžeta Srbije. Međutim, deo stručne javnosti smatra da sama visina izdvajanja neće biti dovoljna ukoliko se sredstva ne usmere na rešavanje ključnih strukturnih problema koji opterećuju domaću poljoprivredu.

Jedan od primera kako su se menjale vrednosti poljoprivrednog zemljišta vidi se kroz podatke o prodaji državnih oranica. Zemljište koje je nekada prodavano po ceni između 150 i 200 evra po hektaru danas pojedini vlasnici procenjuju i na oko 20.000 evra.

Srbija svoju komparativnu prednost može pretvoriti u ozbiljan razvojni potencijal, ali samo uz drugačiji pristup proizvodnji i organizaciji tržišta.

„Jedan od prvih koraka jeste intenzivnije ulaganje u održivu poljoprivredu. To podrazumeva edukaciju proizvođača o organskoj proizvodnji, pravilnoj rotaciji useva i racionalnijoj upotrebi hemijskih sredstava, ali i širu primenu savremenih tehnologija poput precizne poljoprivrede. Digitalni sistemi za praćenje useva, satelitski nadzor i pametna mehanizacija mogli bi da povećaju prinose, a istovremeno smanje troškove proizvodnje“, smatra Gulan.

Prema njegovim rečina, važnu ulogu ima i razvoj lokalnih tržišta.

Direktna prodaja domaćih proizvoda omogućava proizvođačima da ostvare veću zaradu, dok potrošači dobijaju svežiju robu. Poseban značaj imaju pijace, kojih u Srbiji ima oko 10.000, kao i više od 5.000 lokalnih manifestacija posvećenih promociji hrane i pića.

„Veliki prostor postoji i za nova ulaganja. Poreske olakšice i subvencije mogle bi da privuku više domaćih i stranih investitora u poljoprivredu. Posebno se izdvajaju voćarstvo, koje se prostire na oko 196.000 hektara, zatim povrtarstvo i stočarstvo, kao oblasti koje imaju značajan potencijal za povećanje proizvodnje i izvoza“, navodi naš sagovornik.

Tokom 2024. godine Srbija je izvezla poljoprivredno-prehrambene proizvode u vrednosti od 5,1 milijardu evra, dok je uvoz iznosio 3,9 milijardi evra. To znači da je ostvaren suficit od oko 1,2 milijarde evra, što potvrđuje da poljoprivreda i dalje predstavlja jednog od najznačajnijih izvoznika u zemlji.

„Za dugoročan razvoj, međutim, nije dovoljno samo povećati proizvodnju. Neophodno je očuvati prirodne resurse, pre svega vodu. Ulaganja u sisteme za navodnjavanje i racionalno upravljanje vodnim resursima smatraju se jednim od ključnih preduslova za stabilnije prinose, naročito u uslovima sve češćih suša i klimatskih promena“, kaže Gulan.

Posebna pažnja usmerava se i na zadružno organizovanje proizvođača. U Srbiji danas postoji oko 5.000 zadruga, od kojih je približno 3.000 poljoprivrednih. Udruživanjem proizvođači mogu lakše da nabave savremenu mehanizaciju, zajednički nastupe na tržištu i smanje troškove proizvodnje. U svetu se procenjuje da je oko tri milijarde ljudi na različite načine povezano sa radom zadruga, koje obezbeđuju više od 100 miliona radnih mesta, odnosno oko petinu više nego multinacionalne kompanije.

Dodatni prostor za razvoj vidi se i u povezivanju poljoprivrede sa turizmom. Seoska domaćinstva, vinski putevi, etno manifestacije i gastronomska ponuda mogu doneti nove prihode ruralnim sredinama i pomoći da sela postanu privlačnija za život i ulaganja.

„Iako Srbija raspolaže značajnim prirodnim resursima i povoljnim odnosom obradivog zemljišta po stanovniku, brojni pokazatelji ukazuju da taj potencijal još nije u potpunosti iskorišćen. Upravo zato se od nove strategije razvoja poljoprivrede očekuje da ponudi konkretna rešenja za modernizaciju proizvodnje, jačanje konkurentnosti domaćih proizvođača i održiviji razvoj jednog od najvažnijih sektora srpske privrede“, zaključuje agroanalitičar Branislav Gulan.

(Biznis)