(VIDEO) POLJOPRIVREDA IZ VAZDUHA Nova tehnologija stigla u Vojvodinu: Usevi se tretiraju brže, preciznije i bez gaženja UMESTO TRAKTORA - DRON IZNAD NJIVE
Dok se po vojvođanskim njivama i dalje uglavnom čuje zvuk traktora i vide klasične prskalice, u sremskom selu Krčedin sve više pažnje privlači tehnologija koja bi u narednim godinama mogla ozbiljno da promeni način obrade useva.
Mladi poljoprivrednik Drago Pejaković iz Krčedina počeo je da koristi poljoprivredni dron za tretiranje njiva, a interesovanje poljoprivrednika, kako kaže, raste iz dana u dan.
Na prvi pogled deluje kao da je reč o običnom dronu, ali kada se ogromna letelica podigne iznad njive, postaje jasno da je reč o ozbiljnoj tehnologiji namenjenoj modernoj poljoprivredi.
– Dronovi su me oduvek privlačili, a prateći nove tehnologije u poljoprivredi došli smo na ideju da ponudimo uslugu tretiranja useva. Mnogi ljudi ne mogu sami da priušte ovakvu opremu, ali im je potreban brz i precizan tretman – kaže Drago.
Dron koji koristi namenjen je tretiranju ratarskih, povrtarskih, voćarskih i vinogradarskih kultura, ali i rasipanju mineralnog đubriva.
Najveća razlika u odnosu na klasične traktorske prskalice vidi se upravo na njivi — nema gaženja useva, probijanja kroz blato i gubljenja vremena na velikim parcelama.
– Kod primene drona nema oštećenja useva kao kod traktora, gde gubici mogu da idu i do pet odsto po hektaru. Značajno se skraćuje i vreme potrebno za tretman – objašnjava on.
Posebnu prednost predstavlja mogućnost preciznog mapiranja parcela i automatskog prilagođavanja terenu pomoću modernih navigacionih sistema i Lidar tehnologije.
Prema njegovim rečima, dron u ratarstvu može da tretira više od 27 hektara na sat, dok u voćarstvu postiže učinak od osam do devet hektara.
Jedna od najvećih prednosti je i znatno manja potrošnja vode i preparata.
– U ratarstvu se koristi oko 25 litara vode po hektaru, dok klasične prskalice troše i do 300 litara. Preparati se ravnomernije nanose, pa ima i manje gubitaka – kaže Drago.
Iako mnogima ovakva tehnologija deluje komplikovano, Drago ističe da je za rad neophodna ozbiljna obuka i sertifikati.
– Ovo nije igračka. Potrebna je velika koncentracija i odgovornost, jer mora da se prati vetar, vreme, visina leta i količina preparata – naglašava on.
Prvi poslovi već su odrađeni na njivama u Sremu, a najviše interesovanja ima za tretmane u uslovima kada klasična mehanizacija teško može da priđe parcelama.
Dok dron preleće preko zelenih polja, jasno je da se i vojvođanska poljoprivreda polako menja — od teške mehanizacije ka preciznoj i tehnološki naprednoj proizvodnji.
