(ВИДЕО) ПОЉОПРИВРЕДА ИЗ ВАЗДУХА Нова технологија стигла у Војводину: Усеви се третирају брже, прецизније и без гажења УМЕСТО ТРАКТОРА - ДРОН ИЗНАД ЊИВЕ
Док се по војвођанским њивама и даље углавном чује звук трактора и виде класичне прскалице, у сремском селу Крчедин све више пажње привлачи технологија која би у наредним годинама могла озбиљно да промени начин обраде усева.
Млади пољопривредник Драго Пејаковић из Крчедина почео је да користи пољопривредни дрон за третирање њива, а интересовање пољопривредника, како каже, расте из дана у дан.
На први поглед делује као да је реч о обичном дрону, али када се огромна летелица подигне изнад њиве, постаје јасно да је реч о озбиљној технологији намењеној модерној пољопривреди.
– Дронови су ме одувек привлачили, а пратећи нове технологије у пољопривреди дошли смо на идеју да понудимо услугу третирања усева. Многи људи не могу сами да приуште овакву опрему, али им је потребан брз и прецизан третман – каже Драго.
Дрон који користи намењен је третирању ратарских, повртарских, воћарских и виноградарских култура, али и расипању минералног ђубрива.
Највећа разлика у односу на класичне тракторске прскалице види се управо на њиви — нема гажења усева, пробијања кроз блато и губљења времена на великим парцелама.
– Код примене дрона нема оштећења усева као код трактора, где губици могу да иду и до пет одсто по хектару. Значајно се скраћује и време потребно за третман – објашњава он.
Посебну предност представља могућност прецизног мапирања парцела и аутоматског прилагођавања терену помоћу модерних навигационих система и Лидар технологије.
Према његовим речима, дрон у ратарству може да третира више од 27 хектара на сат, док у воћарству постиже учинак од осам до девет хектара.
Једна од највећих предности је и знатно мања потрошња воде и препарата.
– У ратарству се користи око 25 литара воде по хектару, док класичне прскалице троше и до 300 литара. Препарати се равномерније наносе, па има и мање губитака – каже Драго.
Иако многима оваква технологија делује компликовано, Драго истиче да је за рад неопходна озбиљна обука и сертификати.
– Ово није играчка. Потребна је велика концентрација и одговорност, јер мора да се прати ветар, време, висина лета и количина препарата – наглашава он.
Први послови већ су одрађени на њивама у Срему, а највише интересовања има за третмане у условима када класична механизација тешко може да приђе парцелама.
Док дрон прелеће преко зелених поља, јасно је да се и војвођанска пољопривреда полако мења — од тешке механизације ка прецизној и технолошки напредној производњи.
