Зашто нискобуџетне авио-компаније одлазе: Прописи, скупо гориво или чиста рачуница?

Нискобуџетне (low-cost) авио-компаније из године у годину шире своју мрежу линија широм Европе. Међутим, истовремено све чешће затварају базе и премештају авионе са аеродрома на којима им математика више не иде у прилог.

Wizz Air је тако ове године затворио базу у Бечу, док је Ryanair најавио затварање базе у Берлину, након што се претходних година већ повукао из Франкфурта, Дизелдорфа и Штутгарта.

Разлози нису увек исти, али се један фактор стално понавља — трошкови.

Глобални удар: Драстичан пад профита и цена горива од 152 долара

За компаније чији модел зависи од изузетно ниских трошкова по путнику, избор аеродрома није само питање популарности дестинације. Аеродромске накнаде, земаљско опслуживање, контрола летења и цена горива формирају коначну рачуницу.

Према подацима Међународног удружења за ваздушни саобраћај (IATA), глобална нето добит авио-компанија драстично је пала са 45 милијарди долара у 2025. на око 23 милијарде долара у 2026. години. Главни кривац је скок цене авио-горива, чија је просечна цена достигла чак 152 долара по барелу (наспрам 90 долара током 2025. године).

Последице су већ видљиве у финансијским извештајима:

• Ryanair је забележио пад профита од 34% уз раст оперативних трошкова од 11%.

• Wizz Air је у периоду април–јун 2026. године забележио нето губитак од чак 198,2 милиона евра (наспрам прошлогодишњег профита од 38,4 милиона), уз трошкове горива веће за чак 39,4%.

Шта се дешава на тржишту Србије?

У Србији су тренутно у фокусу два специфична случаја:

• Wizz Air је најавио могућност повлачења базних операција уколико се извесни регулаторни оквир не промени.

• Ryanair је обустављање одређених операција директно повезао са питањима и трошковима снабдевања горивом.

Додатно, накнада за гориво на београдском аеродрому повећана је у септембру 2025. на 5,1 долар по тони, док је за септембар 2026. планирано ново повећање на 5,3 долара. Ово повећање долази у години оптерећеној и неизвесношћу у вези са санкцијама НИС-у, који има кључну улогу у снабдевању авио-горивом на аеродромима у Београду и Нишу.

Пословна одлука, а не само прописи

Искуства са других европских тржишта показују да су low-cost превозници изузетно осетљиви на укупну цену пословања. Због тога се поставља питање: када авио-компанија смањује присуство на неком аеродрому, колико је то заиста последица појединачне регулаторне одлуке, а колико пажљиво прорачуната пословна одлука преусмеравања авиона тамо где се у кризним временима остварује већи профит?