Kad dođe ledeno doba, Srbija će biti raj

– Ljudi su skloni da klimatske promene prikazuju senzacionalistički. Danas svi pričaju o globalnom zagrevanju, a sedamdesetih je bila aktuelna priča o globalnom zahlađenju – kaže za „Dnevnik” dr Slobodan Marković, redovni profesor Katedre za fizičku geografiju Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo Prirodno matematičkog fakulteta u Novom Sadu. – U svakom slučaju, uvažavajući heliocentričnu teoriju o astronomskim uzrocima pojave ledenog doba Milutina Milankovića i analizom trajanja prethodnih međuledenih doba - interglacijala – možemo govoriti o tome da se nalazimo na pragu novog ledenog doba, doduše, u narednih nekoliko hiljada godina.

Po rečima profesora Markovića, prošlo malo ledeno doba približno je trajalo od 1300. do 1870. i otpočelo je nakon srednjovekovnog klimatskog optimuma.

– Malo ledeno doba sigurno bi negativno uticalo na kvalitet života ljudi u višim i umerenim geografskim širinama, ali ne bi moglo da ugrozi dalji civilizacijski razvoj. Međutim, eventualna pojava novog glacijala (ledenog) doba dramatično bi uticala na opstanak ljudi, jer bi led pokrio celu Kanadu i veći deo severne Evroazije. U isto vreme, nivo svetskog mora značajno bi bio spušten, pa bi se površina kopna tako povećala. Međutim, mi sve više utičemo na klimu i postoji opasnost da će povećana emisija gasova, koja dovodi do efekta staklene bašte, izazvati pojavu superinterglacijala koji bi mogao da traje duže i što može da trajno poremeti globalni klimatski bilans.



Kako navodi sagovornik „Dnevnika”, istraživanja provedena na PMF-u pokazala su da je tokom poslednja dva glacijala prostor Vojvodine i severoistočne Srbije bio neočekivano topao.

– Takođe, naša klima bila je znatno manje ekstremna nego u zapadnoj, centralnoj i istočnoj Evropi, sa znatno manjim amplitudama milenijumskih promena životne sredine. To znači da će, recimo, dolazeće ledeno doba da višestruko poveća cenu nekretnina kod nas. Ovo nije šala. Dok će led okovati severnu poluloptu, klima kod nas će za uslove ledenog doba biti više nego povoljna. Tako će nam prapraprapraunuci biti zahvalni ukoliko naslede danas za evropske uslove jeftine kuće i stanove.



Profesor Marković, međutim, upozorava na činjenicu da se ljudi sete poplava tek kada im voda uđe u kuću, ili suše kad im se višestruko umanje prinosi.

– Nauka daje puno ispravnih smernica koje se, na žalost, u praksi ne sprovode. Na primer, prostorno planiranje kod nas je postalo samo forma. Apsolutno je poznato da su aluvijalne ravni, kao najniže geomorfološke jedinice, veoma nepovoljne za razvoj naselja. Izgradnjom nasipa ova niska područja postala su veoma gusto naseljena – kao što su Novi Beograd, Novi Sad i Pančevački rit - i u njima živi skoro 20 odsto stanovnika Srbije. U slučaju velikih poplava, situacija u ovim gusto naseljenim oblastima biće katastrofična. Zbog toga u Novom Sadu nikad ne bih kupio stan u prizemlju i na prvom spratu. Civilizacijske i tehnološke pomake prave samo društva koja svoj napredak razvijaju na favorizovanju i unapređenju znanja.



Ivana Vujanov

 

Uticaj Sunčevih pega



Među razlozima za kataklizmična predviđanja jesu i naučni radovi vezani za uticaj Sunčevih pega na klimu na Zemlji. „Neosporno je da je aktivnost Sunca i promene u geometriji ekliptike, odnosno Zemljine putanje oko Sunca, ima suštinski uticaj na priliv energije na našoj planeti.

Ipak, treba znati da je naš planetarni klimatski sistem je veoma složen, tako da i atmosferski procesi mogu značajno da utiču na klimatske trendove”, kaže dr Slobodan Marković..