Кад дође ледено доба, Србија ће бити рај

– Људи су склони да климатске промене приказују сензационалистички. Данас сви причају о глобалном загревању, а седамдесетих је била актуелна прича о глобалном захлађењу – каже за „Дневник” др Слободан Марковић, редовни професор Катедре за физичку географију Департмана за географију, туризам и хотелијерство Природно математичког факултета у Новом Саду. – У сваком случају, уважавајући хелиоцентричну теорију о астрономским узроцима појаве леденог доба Милутина Миланковића и анализом трајања претходних међуледених доба - интерглацијала – можемо говорити о томе да се налазимо на прагу новог леденог доба, додуше, у наредних неколико хиљада година.

По речима професора Марковића, прошло мало ледено доба приближно је трајало од 1300. до 1870. и отпочело је након средњовековног климатског оптимума.

– Мало ледено доба сигурно би негативно утицало на квалитет живота људи у вишим и умереним географским ширинама, али не би могло да угрози даљи цивилизацијски развој. Међутим, евентуална појава новог глацијала (леденог) доба драматично би утицала на опстанак људи, јер би лед покрио целу Канаду и већи део северне Евроазије. У исто време, ниво светског мора значајно би био спуштен, па би се површина копна тако повећала. Међутим, ми све више утичемо на климу и постоји опасност да ће повећана емисија гасова, која доводи до ефекта стаклене баште, изазвати појаву суперинтерглацијала који би могао да траје дуже и што може да трајно поремети глобални климатски биланс.



Како наводи саговорник „Дневника”, истраживања проведена на ПМФ-у показала су да је током последња два глацијала простор Војводине и североисточне Србије био неочекивано топао.

– Такође, наша клима била је знатно мање екстремна него у западној, централној и источној Европи, са знатно мањим амплитудама миленијумских промена животне средине. То значи да ће, рецимо, долазеће ледено доба да вишеструко повећа цену некретнина код нас. Ово није шала. Док ће лед оковати северну полулопту, клима код нас ће за услове леденог доба бити више него повољна. Тако ће нам прапрапрапраунуци бити захвални уколико наследе данас за европске услове јефтине куће и станове.



Професор Марковић, међутим, упозорава на чињеницу да се људи сете поплава тек када им вода уђе у кућу, или суше кад им се вишеструко умање приноси.

– Наука даје пуно исправних смерница које се, на жалост, у пракси не спроводе. На пример, просторно планирање код нас је постало само форма. Апсолутно је познато да су алувијалне равни, као најниже геоморфолошке јединице, веома неповољне за развој насеља. Изградњом насипа ова ниска подручја постала су веома густо насељена – као што су Нови Београд, Нови Сад и Панчевачки рит - и у њима живи скоро 20 одсто становника Србије. У случају великих поплава, ситуација у овим густо насељеним областима биће катастрофична. Због тога у Новом Саду никад не бих купио стан у приземљу и на првом спрату. Цивилизацијске и технолошке помаке праве само друштва која свој напредак развијају на фаворизовању и унапређењу знања.



Ивана Вујанов

 

Утицај Сунчевих пега



Међу разлозима за катаклизмична предвиђања јесу и научни радови везани за утицај Сунчевих пега на климу на Земљи. „Неоспорно је да је активност Сунца и промене у геометрији еклиптике, односно Земљине путање око Сунца, има суштински утицај на прилив енергије на нашој планети.

Ипак, треба знати да је наш планетарни климатски систем је веома сложен, тако да и атмосферски процеси могу значајно да утичу на климатске трендове”, каже др Слободан Марковић..