ПРВА АКАДЕМСКА ГРАФИЧАРКА СУБОТИЦЕ ЧИЈИ ЈЕ ЖИВОТ ПРЕКИНУО ХОЛОКАУСТ Њена родна кућа данас је дом Завичајне галерије др Винко Перчић

Клара Гереб, рођена 21. јула 1897. године, била је прва суботичка академска графичарка и примењена уметница - жена која је успела да се пробије у свет уметности када то није било уобичајено.

Клара је одрасла у угледној породици. Њен деда по мајци, Вилмош Таусиг, био је познати суботички трговац текстила и помодне робе који је имао развијен трговински ланац и у Хрватској и Славонији. Његова специјалност била је набавка познате "буњевачке свиле" која је произведена у Француској на основу наручених боја и мотива.

Бака Јулија Таусиг била је позната као велики добротвор. О њој је суботички недељник Bácsország 1905. године писао:
„Спада у ред оних, за које искрено кажемо да је сви поштују, јер је окружена с љубављу стотине сиромашних, којима је утолила глад, чију је децу обукла... јер је жена која је при васпитавању своје деце прави пример добре мајке, баш као што се са јединственом несебичношћу и целим срцем залаже већ деценијама на хуманитарном пољу“.

Истраживач Золтан Девевари у свом раду истиче:
„Клара Гереб је рођена у Суботици, 21. јула 1897. године од мајке Марије Таусиг (Суботица, 1876 - Аушвиц, 1944), удате Гереб, и оца др Михаља Гереба (Суботица, 1864 - Суботица, 1936), адвоката“.

Библиотекарка градског музеја Суботица Илонка  Папди објашњава значај њеног раног интересовања за уметност:
„Осам повезаних бројева овог часописа садрже својеручни потпис Кларе Гереб из периода од 1912. до 1914. Увезена годишта су пресвучена шареним текстилом са црвеним, зеленим и жутим лишћем, те хоризонталним црно-белим пругама у позадини - дезен је могла изабрати сама власница.За младу Клару, странице часописа „The Студио“ представљале су прозор у свет европске уметности, инспирацију и водич кроз најновије токове креативности“, додаје Папди.

Школовање и усавршавање

Клара је основне студије завршила у Суботици. Њен млади наставник цртања, Јанош Тантош, препознао је њен таленат.

„Ваша марљивост, стрпљивост, истрајност завређују похвалу, иако овакви цртежи можда превише терете Ваш вид“, записао је једном њен професор.

Ликовно-уметничко школовање започела је 1915. године у Будимпешти на Вишој школи примењене уметности. Студије је наставила у Бечу, где је боравила до 1923. године. Током образовања путовала је по Аустрији, Италији и Француској, што је инспирисало настанак успешних графика.

Успеси и признања

Клара је 1922. године илустрацијама Андерсенових бајки освојила награду на конкурсу који је расписало Државно мађарско друштво за примењену уметност. Суботички лист Сзомбат касније је о њој писао: „Илустровала је вечно лепе Андерсенове бајке и са тим радовима освојила награду у Будимпешти на изложби примењене уметности“.

Године 1925. илустрирала је збирку бајки Елека Бенедека „Mesemondó esték“ (Вечери приповедања бајки) за будимпештанско издање, што су једине познате њене илустрације бајки које су објављене.

Удала се 1927. године за Лајоша Фењвеша, сувласника дневног листа „Bácsmegyei Napló“ и штампарије "Минерва". Исте године приредила је своју прву самосталну изложбу у Буњевачкој матици, где је представила графике са путовања по Европи.

Била је активна као ликовна критичарка, илустраторка и графичарка. Учествовала је у оснивању Удружења војвођанских ликовних уметника, где је била члан одбора.

Када су 1941. године Мађари окупирали Суботицу, конфискована је зграда и штампарија породице Фењвеш. Клари и Лајошу је одређен мали део објекта где су живели са породицом.

Према записима сина, када је 1944. године дошла немачка војска, породица је одведена у суботички гето за Јевреје:

"Некашњи пријатељи и колеге су стајали на вратима, вређали их чекали да изађу како би опљачкали стан."

Историчарка уметности др Олга К. Нинков истраживала је рад многих заборављених суботичких уметника и уметница.

„Нажалост, жртва Холокауста је и Клара Гереб, прва примењена графичарка Суботице, која је рођена у овом граду... А зграда Градског Музеја је њен други породични дом, где је живела са мужем и децом, и онда су их депортовали у Аушвиц са децом и њеном мајком, одакле се више нису вратили“, рекла је Олга Ковачев Нинков на једном од својих предавања.

Клара Гереб је депортована у Аушвиц 1944. године са своје двоје деце - петнаестогодишњом ћерком Естером и тринаестогодишњим сином Иштваном Јожефом, као и мајком Маријом. Ниједна од њих није преживела страхоте концентрационог логора.

Сећање које траје

Њихов бивши кувар сачувао је слике и после рата их вратио деци од Кларе и Јожефа. Данас се у Градском музеју Суботица, у згради где је Клара живела са породицом, чувају неки од њених уметничких радова и личних предмета.

Изложба "Мементо Клара Гереб (1897–1944)" отворена је 2014. године у Градском музеју, а њено дело и даље представља драгоцено сведочанство о таленту који је прекинуо рат.

Клара Гереб остаје пример жене која је, упркос ограничењима свог времена, успела да оствари своје снове у уметности, пре него што је њен живот трагично прекинуо Холокауст.

Пројекат „Жене Војводине које су писале историју“ реализује Дневник Војводина Пресс, а суфинансиран је из буџета Министарства информисања и телекомуникација. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.