PRVA AKADEMSKA GRAFIČARKA SUBOTICE ČIJI JE ŽIVOT PREKINUO HOLOKAUST Njena rodna kuća danas je dom Zavičajne galerije dr Vinko Perčić

Klara Gereb, rođena 21. jula 1897. godine, bila je prva subotička akademska grafičarka i primenjena umetnica - žena koja je uspela da se probije u svet umetnosti kada to nije bilo uobičajeno.

Klara je odrasla u uglednoj porodici. Njen deda po majci, Vilmoš Tausig, bio je poznati subotički trgovac tekstila i pomodne robe koji je imao razvijen trgovinski lanac i u Hrvatskoj i Slavoniji. Njegova specijalnost bila je nabavka poznate "bunjevačke svile" koja je proizvedena u Francuskoj na osnovu naručenih boja i motiva.

Baka Julija Tausig bila je poznata kao veliki dobrotvor. O njoj je subotički nedeljnik Bácsország 1905. godine pisao:
„Spada u red onih, za koje iskreno kažemo da je svi poštuju, jer je okružena s ljubavlju stotine siromašnih, kojima je utolila glad, čiju je decu obukla... jer je žena koja je pri vaspitavanju svoje dece pravi primer dobre majke, baš kao što se sa jedinstvenom nesebičnošću i celim srcem zalaže već decenijama na humanitarnom polju“.

Istraživač Zoltan Devevari u svom radu ističe:
„Klara Gereb je rođena u Subotici, 21. jula 1897. godine od majke Marije Tausig (Subotica, 1876 - Aušvic, 1944), udate Gereb, i oca dr Mihalja Gereba (Subotica, 1864 - Subotica, 1936), advokata“.

Bibliotekarka gradskog muzeja Subotica Ilonka  Papdi objašnjava značaj njenog ranog interesovanja za umetnost:
„Osam povezanih brojeva ovog časopisa sadrže svojeručni potpis Klare Gereb iz perioda od 1912. do 1914. Uvezena godišta su presvučena šarenim tekstilom sa crvenim, zelenim i žutim lišćem, te horizontalnim crno-belim prugama u pozadini - dezen je mogla izabrati sama vlasnica.Za mladu Klaru, stranice časopisa „The Studio“ predstavljale su prozor u svet evropske umetnosti, inspiraciju i vodič kroz najnovije tokove kreativnosti“, dodaje Papdi.

Školovanje i usavršavanje

Klara je osnovne studije završila u Subotici. Njen mladi nastavnik crtanja, Janoš Tantoš, prepoznao je njen talenat.

„Vaša marljivost, strpljivost, istrajnost zavređuju pohvalu, iako ovakvi crteži možda previše terete Vaš vid“, zapisao je jednom njen profesor.

Likovno-umetničko školovanje započela je 1915. godine u Budimpešti na Višoj školi primenjene umetnosti. Studije je nastavila u Beču, gde je boravila do 1923. godine. Tokom obrazovanja putovala je po Austriji, Italiji i Francuskoj, što je inspirisalo nastanak uspešnih grafika.

Uspesi i priznanja

Klara je 1922. godine ilustracijama Andersenovih bajki osvojila nagradu na konkursu koji je raspisalo Državno mađarsko društvo za primenjenu umetnost. Subotički list Szombat kasnije je o njoj pisao: „Ilustrovala je večno lepe Andersenove bajke i sa tim radovima osvojila nagradu u Budimpešti na izložbi primenjene umetnosti“.

Godine 1925. ilustrirala je zbirku bajki Eleka Benedeka „Mesemondó esték“ (Večeri pripovedanja bajki) za budimpeštansko izdanje, što su jedine poznate njene ilustracije bajki koje su objavljene.

Udala se 1927. godine za Lajoša Fenjveša, suvlasnika dnevnog lista „Bácsmegyei Napló“ i štamparije "Minerva". Iste godine priredila je svoju prvu samostalnu izložbu u Bunjevačkoj matici, gde je predstavila grafike sa putovanja po Evropi.

Bila je aktivna kao likovna kritičarka, ilustratorka i grafičarka. Učestvovala je u osnivanju Udruženja vojvođanskih likovnih umetnika, gde je bila član odbora.

Kada su 1941. godine Mađari okupirali Suboticu, konfiskovana je zgrada i štamparija porodice Fenjveš. Klari i Lajošu je određen mali deo objekta gde su živeli sa porodicom.

Prema zapisima sina, kada je 1944. godine došla nemačka vojska, porodica je odvedena u subotički geto za Jevreje:

"Nekašnji prijatelji i kolege su stajali na vratima, vređali ih čekali da izađu kako bi opljačkali stan."

Istoričarka umetnosti dr Olga K. Ninkov istraživala je rad mnogih zaboravljenih subotičkih umetnika i umetnica.

„Nažalost, žrtva Holokausta je i Klara Gereb, prva primenjena grafičarka Subotice, koja je rođena u ovom gradu... A zgrada Gradskog Muzeja je njen drugi porodični dom, gde je živela sa mužem i decom, i onda su ih deportovali u Aušvic sa decom i njenom majkom, odakle se više nisu vratili“, rekla je Olga Kovačev Ninkov na jednom od svojih predavanja.

Klara Gereb je deportovana u Aušvic 1944. godine sa svoje dvoje dece - petnaestogodišnjom ćerkom Esterom i trinaestogodišnjim sinom Ištvanom Jožefom, kao i majkom Marijom. Nijedna od njih nije preživela strahote koncentracionog logora.

Sećanje koje traje

Njihov bivši kuvar sačuvao je slike i posle rata ih vratio deci od Klare i Jožefa. Danas se u Gradskom muzeju Subotica, u zgradi gde je Klara živela sa porodicom, čuvaju neki od njenih umetničkih radova i ličnih predmeta.

Izložba "Memento Klara Gereb (1897–1944)" otvorena je 2014. godine u Gradskom muzeju, a njeno delo i dalje predstavlja dragoceno svedočanstvo o talentu koji je prekinuo rat.

Klara Gereb ostaje primer žene koja je, uprkos ograničenjima svog vremena, uspela da ostvari svoje snove u umetnosti, pre nego što je njen život tragično prekinuo Holokaust.

Projekat „Žene Vojvodine koje su pisale istoriju“ realizuje Dnevnik Vojvodina Press, a sufinansiran je iz budžeta Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.