ДЕВОЈКЕ, ВАШ ПРАЗНИК ЈЕ НА ПРАГУ! Сремске пијаце се већ жуте, Ивањданске ватре само што нису

Широм наше земље пијачне тезге и остала места где има цвећа на продају - жуте се од венчића.

Баш тако је и у Срему где су уочи овог празника пијаце обојене бојама традиције. На тезгама се већ могу пронаћи венци, као и разноврсно цвеће и биље које се користе за њихову израду.

Цене се крећу од 200 до 500 динара, у зависности од величине и украса, а све више грађана бира да венце прави сами, по старинском обичају.

Иначе, слављење рођења Светог Јована Крститеља је уз Христово и Богородичино, једно од три света рођења које празнује Црква.

Међу низом лепих старих српских обичаја на овај дан издваја се управо брање лековитих трава и плетење венаца од ивањског цвећа. На овај дан, девојке су "главне" и оне у свој венац уплићу и по једну црвену ружу.

У разним крајевима Србије, 6. јула увече, девојке пале ивандањске ватре, беру цвеће и траве, певају и плету венце.

Конкретно девојке из Груже, палиле су с вечери живу ватру или крес, а с венцима ивандањског цвећа целу ноћ су играле и певале. Онда су се у рану зору разилазиле, а свака је носила угарак из ватре, а исплетен венац би стављала на врх капије. Слични обичаји се везују и за чачанска села.

Колико Срби придају важностз овом празнику, говори веровање да се баш 7. јула Сунце трипут зауставља.

Такође се верује да вода на тај дан добија посебну моћ, па се сви купају у рекама, потоцима, језерима.

Само биље и траве имају појачана лековита својства. Баш због тога се и бере лековито биље и плету венци, које се чува у кући као лек против разних болештина.

Од осталих обичаја, занимљиво је поменути да на овај дан не би требало ништа око винограда да се ради.  Чак у виноград не улазе ни три дана пре ни три дана после Ивањдана. Кажу да тих седам дана виноград највише напредује, јер га чува Свети Јован.

(Telegraf.rs/Sremska телевизија)