Ekološku naknadu plaća tek svaki peti obveznik

redovno plaća tek oko 20 odsto obveznika, a budžet Srbije oštećen je za 80 miliona evra, pokazuju podaci Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i njenih članica.

Među proizvodima na koje se odnosi eko-naknada su električni aparati, gume za motorna vozila, baterije, ulja i proizvodi koji sadrže azbest, a obveznici plaćanja su uvoznici ili proizvođači. Spisak kompanija koje bi trebalo da plaćaju taj namet formiran je u Ministarstvu za zaštitu životne sredine. 

– Ekološku naknadu proizvođači i uvoznici su uračunali u cene tako da svi koji ne plaćaju naknadu predstavljaju nelojalnu konkurenciju nama koji redovno izmirujemo obaveze – kaže šefica Službe za odnose s državnim institucijama u „Telenoru“, članu NALED-a i Saveza za fer konkurenciju Jasmina Vignjević. – To je loša poruka potencijalnim investitorima i potrebno je da inspekcijski organi obezbede bolju kontrolu i jednake uslove poslovanja za sve.

Privreda postavlja i pitanje visine naknade, a poseban problem imaju operateri mobilne telefonije, koji tu naknadu vide kao parafiskalni namet i značajno opterećenje za poslovanje.

– Naknade tog tipa postoje u mnogim zemljama, ali su iznosi višestruko niži i zato bi visinu naknade u Srbiji trebalo smanjiti – kaže rukovodilac Sektora regulatornih poslova u kompaniji „Vip mobajl“, članici NALED-a, Vera Nikolić Dimić. – Operateri svu opremu nakon upotrebe recikliraju u skladu s najvišim standardima i bio bi dobar pristup ukoliko bi se obezbedio dodatni popust u slučaju da uvoznik upotrebljenu opremu preda dalje na reciklažu.

Inicijativu za rešavanje pitanja ekološke naknade NALED je predstavio Ekonomskom kokusu Narodne skupštine.

Poslanici vladajuće koalicije i opozicije, okupljeni u Kokusu, prihvatili su ideju da se radi na izmeni Zakona o upravljanju otpadom da bi bili rešeni evidentni problemi.

D. Ml.