Еколошку накнаду плаћа тек сваки пети обвезник

редовно плаћа тек око 20 одсто обвезника, а буџет Србије оштећен је за 80 милиона евра, показују подаци Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД) и њених чланица.

Међу производима на које се односи еко-накнада су електрични апарати, гуме за моторна возила, батерије, уља и производи који садрже азбест, а обвезници плаћања су увозници или произвођачи. Списак компанија које би требало да плаћају тај намет формиран је у Министарству за заштиту животне средине. 

– Еколошку накнаду произвођачи и увозници су урачунали у цене тако да сви који не плаћају накнаду представљају нелојалну конкуренцију нама који редовно измирујемо обавезе – каже шефица Службе за односе с државним институцијама у „Теленору“, члану НАЛЕД-а и Савеза за фер конкуренцију Јасмина Вигњевић. – То је лоша порука потенцијалним инвеститорима и потребно је да инспекцијски органи обезбеде бољу контролу и једнаке услове пословања за све.

Привреда поставља и питање висине накнаде, а посебан проблем имају оператери мобилне телефоније, који ту накнаду виде као парафискални намет и значајно оптерећење за пословање.

– Накнаде тог типа постоје у многим земљама, али су износи вишеструко нижи и зато би висину накнаде у Србији требало смањити – каже руководилац Сектора регулаторних послова у компанији „Вип мобајл“, чланици НАЛЕД-а, Вера Николић Димић. – Оператери сву опрему након употребе рециклирају у складу с највишим стандардима и био би добар приступ уколико би се обезбедио додатни попуст у случају да увозник употребљену опрему преда даље на рециклажу.

Иницијативу за решавање питања еколошке накнаде НАЛЕД је представио Економском кокусу Народне скупштине.

Посланици владајуће коалиције и опозиције, окупљени у Кокусу, прихватили су идеју да се ради на измени Закона о управљању отпадом да би били решени евидентни проблеми.

Д. Мл.