Jedna država davala stanove, druga sada mora da ih vrati

koji su prethodnih decenija otkupljivani po nekim zakonskim osnovama, a koje sada treba vratiti bivšim vlasnicima ili fondacijama i zadužbinama. Procenjuje se da u Srbiji ima oko 5.000 takvih stanova na kojima su prethodnih decenija mnogi građani stekli stanarsko pravo kroz otkup ili godine stanovanja.

Država je tim zakonskim aktom dala lokalnim samoupravama rok od četiri meseca da popišu sve te zakupce na neodređeno vreme da bi tražila rešenje za njih jer stanovi koje su oni otkupili i stekli stanarsko pravo na njima zapravo treba da budu restitucijom vraćeni bivšim vlasnicima, zadužbinama i fondacijama.



U pitanju su zapravo stanari koje je država uselila u stanove ili kuće posle Drugog svetskog rata. Ti stanovi su bili nacionalizovani ili konfiskovani. Sada ovim aktom država konačno popisuje sve „zaštićene stanre”. Zakon predviđa formiranje registra zakupaca, koji će biti najvažniji za procenu troškova u slučaju da se kao rešenje tog problema predvidi preseljenje zakupaca i porodice u drugi stan.



Tek kada popis tih stanara bude završen, država bi mogla, ukoliko za to ima novca, da im ponudi odgovarajuće stanove po povoljnim uslovima. Izmenama Zakona o stanovanju stari vlasnici bi za deset godina mogli doći do oduzete nekretnine, mada bi svi oni koji su podneli zahtev za povraćaj oduzete imovine želeli da im se oni vrate odmah. Međutim, država za tih deset godina treba da reši problem oko 5.000 stanara koji su zakonski stekli pravo na stanove koji su njima ili njihovim precima u nekom trenutku dodeljeni i u kojima su oni sve ove decenije živeli legalno.



Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu dr Dragor Huber smatra da je rok od deset godina razuman.– Bolje postaviti razuman ali ostvarljiv rok, nego neki bolji koji nije ostvariv – rekao je Huber. – Važnije je možda bilo da se u zakonu predvide izvori novca i mere koje će se preduzimati i stavljati lokalnim samoupravama u zadatak.



Predviđeno je da oni koji su ostvarili pravo na stanovima koji su nacionalizovani ili konfiskovani od opština dobiju ponudu da nove stanove plaćaju 20.000 dinara po kvadratu, odnosno 40.000 dinara za novogradnju.Ako se rešenje ne nađe, zaštićenim stanarima bi morala da se iz buyeta isplati tržišna vrednost stana.



Osim podataka o broju takvih stanova, za državu je bitan podatak i broj lica koja trenutno stanuju u njima jer je to najvažnije za procenu troškova u slučaju da se kao rešenje tog problema predvidi preseljenje zakupca i članova njegovog porodičnog domaćinstva u drugi stan, pošto bi se troškovi pribavljanja stana računali upravo prema odgovarajućoj površini stana u odnosu na broj članova domaćinstava.



Zbog toga se očekuje da se kroz primenu tog zakona obezbede i ti neophodni podaci jer su oni ključni parametri za najpribližniju procenu potrebnih para kao i vremenske dinamike za rešavanje tog problema, a sve u cilju donošenja najracionalnijeg i održivog rešenje i za zaštićene stanare i za vlasnike koji čekaju da im stanovi budu vraćeni.



LJ. Malešević

Niko ne zna koliko tačno ima zakupaca na neodređeno vreme

Vlastimir Dedović iz Udruženja korisnika stanova u privatnom vlasništu ističe da niko ne zna koliko tačno ima zakupaca na neodređeno vreme i zato je dobro da se napravi evidencija.

– Procene CEP-a, rađene za Vladu još sredinom devedesetih godina prošlog veka, bile su da je takvih stanova oko 10.000, a stanara oko 40.000 – rekao je Dedović. – Mnogi su u međuvremenu preminuli ili se odselili.