Kako da nam proizvodnja stigne do 1992. godine?

U tome će joj krajem ovog meseca, na sastanku koji će se održati na Mašinskom fakultetu u Beogradu, pomoći i SAD i Japan. Četrdeset svetskih stručnjaka za oblast industrijskih politika i tehnološki razvoj, uz domaće eksperte, pokušaće da napravi skicu industrijske politike naše države, vodeći pri tom računa o tome da bez nje nema ni industrije, a bez industrije – nema privrednog razvoja i napretka Srbije.

Saradnik Instituta za evropske studije dr Goran Nikolić objašnjava da je posle dramatičnog uspona tokom tri zlatne decenije prošlog veka – pedesetih, šezdesetih i sedamdesetih – već osamdesetih godina Srbija, kao i ostale socijalističke zemlje, ušla u period stagnacije industrije. Početkom devedesetih, navodi, dolazi do dramatičnog industrijskog sloma u Istočnoj Evropi.

– Srpska industrija početkom 2016. godine još nije ni blizu oporavka, a to isto važi i za većinu zemalja bivšeg ŠSR-a, kao i države bivše Jugoslavije, izuzev Slovenije, čija je industrija prešla nivo iz vremena SFRJ – ocenio je Nikolić. – Već 1991. unutarašnje jugoslovenske industrijske veze su se pokidale. To je, uz izolaciju devedesetih i praktičan gubitak nezahtevnog tržišta SEV-a, kao i poluuspešnu privatizaciju, dovelo do toga da je procenjeni nivo industrije u Srbiji prošle godine bio 41odsto onoga iz 1998. i 56 odsto nivoa iz 1980. godine.

Po njegovom mišljenju, trend s početka ove godine pokazuje neverovatna rast industrije – oko četiri odsto, ali to, kako kaže, neće mnogo promeniti ukupnu sliku.

– Srbija je do 1992. godine imala najveću industrijsku proizvodnju u SFRJ, da bi je potom pretkle Slovenija i Hrvatska. Ako gledamo dve susedne zemlje uporedivog broja stanovnika, 1978. i 1979. srpska industrija je bila ispred bugarske, a u 1980. i 1981. godini ispred mađarske i bugarske industrije. Mađarska je nakon 1990. godine snažno povećala dodatu vrednost u industriji, dok je rast u Bugarskoj bio tek nešto viši od onog u Srbiji. Učešće Srbije u svetskoj industriji iznosilo je 1,5 promil 1970. godine, dostiglo je rekodna 2,3 promila 1989. godine, da bi danas bilo tek pola promila – objašnjava Nikolić. – Metalurgija je petinu veća, dok je snažan pad, od čak trećinu, zabeležila proizvodnja nemetalih minerala – cementare, staklare, gde ni ulazak stranih investitora nije bio od velike pomoći. Proizvodnja osnovnih metala, pre svega čelika, bakra i aluminujuma, posle decenije gotovo konstantnog rasta, bila je u snažnom padu posle odlaska „Ju-Es stila”. Međutim, dolazak kineskog investitora početkom ove godine, uz, čini se, održivo poslovanje dve valjaonice u Sevojnu, trebalo bi da pogura tu industrijsku delatnost iznad ostvarenog nivoa aktivnosti 1989. godine. Po podacima tog stručnjaka, Srbija je do 1992. godine imala najveću proizvodnju od država bivše SFRJ i mora učiniti sve da bi se vratila na taj put i beležila veći rast industrije. Tim pre što su Slovenija i Hrvatska, koje su poslednjih decenija prošlog veka bile industrijski slabije od Srbije, uspele da dostignu nivo industrije koje su imale u vreme SFRJ. Ili, što su one koje su uvek imale manju industriju od nas – Bugarska i Mađarska – uspele da se vrate na put na kojem je Srbija davno bila, ali je u proteklim decenijama s njega ispala.

LJ. Malešević

Tekstil i elektronika potonuli

Najveći pad, tvrdi Nikolić, pretrpela je tekstilna industrija, koja je tek na desetini aktivnosti iz osamdesetih, dok je proizvodnja elektronske industrije pet puta manja. Od ostalih grana, po njegovoj oceni, sa značajnim udelom u prerađivačkoj industriji u odnosu na 2001. godinu, prehrambena industrija je kumulativno sedminu veća, dok je petinu viša proizvodnja gume i plastike. Proizvodnja koksa i derivata nafte, porasla je čak četiri petine, dok je hemijska industrija gotovo duplo veća.