Ko je tvorac prvog patenta registrovanog u Srbiji?

Kako se snalazimo u svetu novog i naprednog govori i priča o prvim registrovani pronalascima u našim krajevima. Prvi patent registrovan u Srbiji nije delo ni Nikole Tesle, ni Maihajla Pupina, ni Milutina Milankovića niti bilo kog drugog velikana i svetski cenjenog imena srpske i svetske nauke, već novosadskog kazanyije i pronalazača Milana T. Jovanovića. Ni “Komutator za električne dinamo mašine” ni naizmenična struja ni generator ni transformator ni indukcioni motor, ni čamac na daljiansko navoljenje, već - kazanče za pečenje rakije. Pa, živeli...

 

Možda bi Tesla ili Pupin i prijavili nešto prvi u Srbiji, ali nisu imali gde. Elem, prvi zakon koji je regulisao ovu materiju donela je Kraljevina Srbija i nosio je ime “Zakon o zaštiti mustara i modela” davne 1884. godine. Međutim, ovim propisom regulisane su samo obaveze iz ranije prihvaćene Pariske konvecije i po njemu se u Srbiji nije mogao registrovati bilo koji novi patent. Trebalo je prođe dosta vremena da bi postojala i ta solucija, jer je tek 15. novembra 1920, Aleksandar Karađorđević, naslednik prestola, propisao Uredbu o zaštiti industrijske svojine, kojom se ustanovljava Uprava za zaštitu industrijske svojine kao samostalno državno nadleštvo (pod ministrom trgovine i industrije). Prvi patent registrovan je u Upravi 1921, a reč je o „uređaju kazana za pečenje rakije“, pronalazača Milana T. Jovanovića, kazanyije iz Novog Sada.

Prvi srpski patent zapravo je prenet u novoosnovani Ured iz Austrougarske, gde je registrovan 14. decembra 1909. pod brojem 48722. Mirovnim ugovorima, zaključenim posle Prvog svetskog rata s Austrijom i Ugarskom, podanicima bivše dvojne monarhije priznata su na pripojenim teritorijama sva stečena prava industrijske svojine, s tim što su se mogla, na izričiti zahtev, u svakom pojedinačnom slučaju, proširiti i na celu teritoriju kraljevine.

 

Pronalazač je uređaj opisao kao „kazan za pečenje rakije, čiji se kazan za pečenje jednostavno vadi iz postolja pomoću poluge, pa je tako u velikoj meri olakšano pražnjenje kazana. Inače, sam kazan radi po poznatom postupku s nizom lopatica za mešanje, koje se mogu lako izvući preko zupčanika i ponovo vratiti, gde su ti nizovi lopatica povezani preko klinova koji se lako uguraju i vade“.

 

Danas je Novi Sad centar srpskog IT sektora, a da to nije slučajno pokazuje i ovaj slučaj kazanyije i pronalazača Milana T. Jovanovića.

Nije Milan jedini koji je zaboravljen, što ne čudi jer su mnogi pronalazači svoje patente registrovali van Srbije. Pored javnosti dobro poznatih Tesle i Pupina, van žiže javnosti ostali su neki pronalazači, iako je njihov doprinos svetu izuzetno veliki.

 

Dobrivoje Božić - ugledni inženjer mašinstva ostaće upamćen u celom svetu po pronalasku kočnice za železnička vozila koja je dobila njegovo ime – Božićeva kočnica. Božićeva rešenja kočnice železničkih vozila ostala su kao osnova za sve tipove do danas primenjenih vazdušnih kočnica u železničkom saobraćaju, a prvi od svojih brojnih patenata je prodao 1928. “Škodinim” zavodima za 400.000 dolara.

 

Mihajlo Petrović Alas - mada je bio najpoznatiji kao matematičar, umeo je i da materijalizuje svoje matematičko znanje, tako da je bio plodonosan pronalazač, koji je svoje pronalaske štitio patentom. U Francuskoj je registrovao  pet patenata za svoje pronalaske.

Ognjeslav Kostović Stepanović - jedan od njegovih najpoznatijih izuma je leteći čamac, prvi hidroavion na svetu, koji je napravio 1911. godine.

Dejan Urošević

 

Šta je najvrednije u kompanijama

Inače, u Zavodu za intelektualnu svojinu, od njegovog osnivanja do danas, registrovano je preko 54.000 patenata. Prema poslednjim procenama, trenutno je u važnosti oko tri hiljade, a to je zasta malo. Prema analizama stručnjaka koji se bave procenom vrednosti privrednih subjekata, danas najveća vrednost kompanija koje se nalaze na listi 500 najuspešnijih u svetu, leži u nematerijalnim dobrima u vidu patenata, žigova, industrijskog dizajna, oznaka geografskog porekla i autorskih prava. Preko 80 odsto ukupne vrednosti pripisuje se nematerijalnim dobrima, za razliku od situacije pre samo 40 godina kada je procenjena materijalna imovina vredela toliko.