Nada o spasu radnog mesta umire poslednja

ili nema proizvodnje, ili nema zainteresovanih investitora ili je poslovanje neodrživo, stati u red za isplatu socijalnog programa, za sada se ne zna precizno. Zna se da ih se do sada svega 1.100 odlučilo da se prijavi, što je daleko manje nego što se očekivalo. Teško je reći da li radnici još uvek razmišljaju o najboljoj od tri opcije koje im se nude – otpremnina od 200 evra po godini staža, koja ne može biti veća od 8.000 evra, otpremnina obračunata u skladu sa Zakonom o radu, uz limitiran iznos od 8.000 evra, te otpremnina za zaposlene koji imaju više od 15 godina staža u iznosu od šest prosečnih zarada po poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku.

Po mišljenju predsednika Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Gorana Milića, zaposleni u preduzećima planiranim za stečaj su pred izborom da se prijave za socijalni progam ili da se nadaju da će, ipak, firma nastaviti da radi i da će zadržati radno mesto. 

– Tamo gde je likvidacija preduzeća sasvim sigurna, sigurno je da će se radnici prijaviti za isplatu otpremnina – kaže Milić. – U slučaju da se odluče za socijalni program, radnici sigurno ostaju bez radnog mesta i moguće je da izvesnost da ga više neće imati mnoge sprečava da se odmah odluče na taj korak pošto postoji mogućnost da deo preduzeća ostane da radi.

Ipak, iz Ministarstva privrede upućen je apel da se na vreme uradi sve što je neophodno da bi se omogućila isplata novca za socijalni program jer su preduzeća dužna da u roku od 60 dana od dana prijema obaveštenja Agencije za privatizaciju, sprovedu anektu o njemu. Budući da je obavešetenje upućeno prošlog meseca, vremena je još malo, a iz Ministarstva upozoravaju na to da se program ne može menjati i da se rokovi neće produžavati te da se može desiti da radnici, ako ne iskoriste ponuđeno, ostanu bez bilo kakve naknade za socijalni program iako je novac za to već opredeljen. Takođe, iz tog ministarstva naglašavaju da bi isplata otpremnina bila šansa za one koji žele da krenu nekim novim putem i pokrenu sopsteni biznis.

Ima, međutimm i drugačijih mišljenja. Iako je, uglavnom, reč o  preduzećima koja već godinama tavore, i u kojima radi po svega nekoliko ljudi, ima i onih u koja posluju pozitivno. Na to upozorava direktor subotičke „Poljoopskrbe” Marin Vidaković, koji kaže da oni ne žele socijalni program već žele da rade te da ih Agencija za privatizaciju gura u politički stečaj, iako se niko ne buni i iako se nijedan poverilac ne javlja za taj postupak. Po njegovim rečima, u Agenciju za privatizaciju poslat je završni račun za prošlu godinu u kojem je iskazan dobitak od oko 500.000 dinara, s tim što je uplaćeno i oko četiri miliona dinara na ime poreza na dodatu vrednost. Ističući da „Poljoopskrbi” ne treba socijalni program jer posluju pozitivno, nemaju dug ni prema jednom poveriocu, ni za plate, ni Fondu PIO, Vidaković je ukazao na to da od statusa društvenog preduzeća ne mogu pobeći, ali i da u Srbiji niko nije imao sreće sa stečajem.

D. Mlađenović

Iz Vojvodine najviše trgovačkih kuća

Među preduzećima za stečaj je i 34 kompanije iz Vojvodine, u kojima radi nešto više od 400 ljudi. Najviše je trgovačkih kuća, a preduzeća su iz Novog Sada, Subotice, Kule, Zrenjanina, Pančeva, Sremske Mitrovice, Šida, Pećinaca, Stare Moravice...