Нада о спасу радног места умире последња

или нема производње, или нема заинтересованих инвеститора или је пословање неодрживо, стати у ред за исплату социјалног програма, за сада се не зна прецизно. Зна се да их се до сада свега 1.100 одлучило да се пријави, што је далеко мање него што се очекивало. Тешко је рећи да ли радници још увек размишљају о најбољој од три опције које им се нуде – отпремнина од 200 евра по години стажа, која не може бити већа од 8.000 евра, отпремнина обрачуната у складу са Законом о раду, уз лимитиран износ од 8.000 евра, те отпремнина за запослене који имају више од 15 година стажа у износу од шест просечних зарада по последњим подацима Републичког завода за статистику.

По мишљењу председника Савеза самосталних синдиката Војводине Горана Милића, запослени у предузећима планираним за стечај су пред избором да се пријаве за социјални прогам или да се надају да ће, ипак, фирма наставити да ради и да ће задржати радно место. 

– Тамо где је ликвидација предузећа сасвим сигурна, сигурно је да ће се радници пријавити за исплату отпремнина – каже Милић. – У случају да се одлуче за социјални програм, радници сигурно остају без радног места и могуће је да извесност да га више неће имати многе спречава да се одмах одлуче на тај корак пошто постоји могућност да део предузећа остане да ради.

Ипак, из Министарства привреде упућен је апел да се на време уради све што је неопходно да би се омогућила исплата новца за социјални програм јер су предузећа дужна да у року од 60 дана од дана пријема обавештења Агенције за приватизацију, спроведу анекту о њему. Будући да је обавешетење упућено прошлог месеца, времена је још мало, а из Министарства упозоравају на то да се програм не може мењати и да се рокови неће продужавати те да се може десити да радници, ако не искористе понуђено, остану без било какве накнаде за социјални програм иако је новац за то већ опредељен. Такође, из тог министарства наглашавају да би исплата отпремнина била шанса за оне који желе да крену неким новим путем и покрену сопстени бизнис.

Има, међутимм и другачијих мишљења. Иако је, углавном, реч о  предузећима која већ годинама таворе, и у којима ради по свега неколико људи, има и оних у која послују позитивно. На то упозорава директор суботичке „Пољоопскрбе” Марин Видаковић, који каже да они не желе социјални програм већ желе да раде те да их Агенција за приватизацију гура у политички стечај, иако се нико не буни и иако се ниједан поверилац не јавља за тај поступак. По његовим речима, у Агенцију за приватизацију послат је завршни рачун за прошлу годину у којем је исказан добитак од око 500.000 динара, с тим што је уплаћено и око четири милиона динара на име пореза на додату вредност. Истичући да „Пољоопскрби” не треба социјални програм јер послују позитивно, немају дуг ни према једном повериоцу, ни за плате, ни Фонду ПИО, Видаковић је указао на то да од статуса друштвеног предузећа не могу побећи, али и да у Србији нико није имао среће са стечајем.

Д. Млађеновић

Из Војводине највише трговачких кућа

Међу предузећима за стечај је и 34 компаније из Војводине, у којима ради нешто више од 400 људи. Највише је трговачких кућа, а предузећа су из Новог Сада, Суботице, Куле, Зрењанина, Панчева, Сремске Митровице, Шида, Пећинаца, Старе Моравице...