Srbija otpornija na krizu nego 2008. godine

Opasnost i novu krizu u svetskoj ekonomiji još polovinom prošle godine predvideo je Nurijel Rubini, poznatiji kao Doktor Propast, koji je i 2008. godine upozorio n to da kriza dolazi. No, on je i prethodnih godina najavljivao ekonomske krize pa do njih  ipak nije došlo. Ipak, ekonomisti smatraju da danas niko sa sigurnošću ne može tvrditi da je reč o još jednom promašenom nagađanju, ali su složni u oceni da je Srbija danas spremnija za nju nego što je to bila pre deceniju.

Ekonomista Ivan Nikolić ocenjuje da je Srbija sada u mnogo boljoj finansijskoj situaciji ako dođe do nove svetske ekonomske krize i da će je mnogo spremnije dočekati.

– Ako je izvesno da nam kriza kuca na vrata, sada smo u povoljnijoj situaciji nego u 2008. – ukazao je Nikolić. – Imamo javni dug na putanji razduživanja, koji opada ubrzano, verovatno i rekordno, posmatrano po evropskim zemljama. Srbija ima i nagomilane neto devizne rezeve koje prevazilaze deset milijardi evra, dok su 2008. godine iznosile oko 3,5 milijarde. Nemamo nikakvih poremećaja i sve je mirno, za razliku od 2008. godine, kada su svi bili svesni toga da smo na staklenim nogama, iako smo imali neke pozitivne indikatore koji su bili veštački stvoreni.

Po oceni profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Saše Ranđelovića, nemoguće je spremiti se za novu ekonomsku krizu niti iz nje izaći bez oštećenja. Ipak, dobrom preventivom njene posledice mogu biti ublažene.

– Nema direktnih načina na koje bismo se mogli značajnije zaštititi, osim možda značajnijom diverzifikacijom izvoza, u smislu da povećamo broj tržišta na koja izovzimo jer verovatno ne bi sva bila pođednako pogođena – ocenio je Ranđelović. – Da bi se dugoročno ili makar srednjoročno ti rizici smanjili, potrebno je podsticati rast domaćih investicija.

Postoji i deo ekonomista koji pripadaju pesimističnijem krugu i koji veruju da će nova kriza biti slična, ili čak i teža od one u 2008. godini. Njihov argument je da su gotovo svi ekonomski pokazatelji rizika danas lošiji nego pre decenije, a kapaciteti država da se nose s krizom velikim delom su potrošeni na saniranje prethodne. Pominju ekonomski rat Kine i SAD, duboku krizu u EU, Latinskoj Americi, a kao „šlag” na tortu ističe se usporavanje rasta kineske privrede.

Tako je, po oceni ekonomiste Nebojše Katića, nova ekonomska kriza neminovna, tim pre što je usporen rast kineske privrede, što predstavlja novi loš fenomen, koji 2008. godine nije postojao. Po njegovo mišljenju, nova ekonomska kriza imala bi posledice i na srpsku ekonomiju.

Srpska premijerka Ana Brnabić tvrdi da je smanjenjem javnog duga na 50,1 odsto BDP-a Srbija ušla u bezbednu zonu, što je veoma važno s obzirom na to da postoji mogućnost da dođe do nove svetske ekonomske krize.

– Svetske berze pokazuju da postoje veliki udari i da je moguće da dođe do nove ekonomske krize, ali Srbija je za tu krizu spremna jer od 2014. godine vodi pametnu politiku, fokusirajući se na smanjenje javnog duga – ocenila je Ana Brnabić.

– Ako do krize dođe, priliv kapitala će se zaustaviti i Srbija će se suočiti s padom dinara i dužničkom krizom. Pretpostavljam da će odgovor na krizu biti isti kao i 2008. godine i da će se Srbija ponovo obratiti MMF-u za pomoć. Kriza će se manifestovati onako kako se takve ekonomske „nepogode” uvek manifestuju: bekstvom kapitala iz zemlje, dubokom recesijom, propadanjem preduzeća, rastom nezaposlenosti i novim porastom siromaštva – smatra Katić.

Smanjenje priliva stranih investicija, na koje Srbija i u ovoj godini ozbiljno računa i čak predviđa da će one biti veće od tri milijarde evra, u slučaju nove ekonomske krize bilo bi neminovno i po oceni ekonomiste Ljubodraga Savića, profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. On podseća na t da su strane direktne investicije 2007. godine bile goovo dve milijarde, a da su za godinu pale na 1,3 milijardu. To ukazuje, po Savićevoj oceni, da bi strani investitori, dakako ne svi, u slučaju krize mogli napustiti Srbiju i da je to najveća opasnost za srpsku ekonomiju.

LJ. Malešević