Опасност и нову кризу у светској економији још половином прошле године предвидео је Нуријел Рубини, познатији као Доктор Пропаст, који је и 2008. године упозорио н то да криза долази. Но, он је и претходних година најављивао економске кризе па до њих ипак није дошло. Ипак, економисти сматрају да данас нико са сигурношћу не може тврдити да је реч о још једном промашеном нагађању, али су сложни у оцени да је Србија данас спремнија за њу него што је то била пре деценију.
Економиста Иван Николић оцењује да је Србија сада у много бољој финансијској ситуацији ако дође до нове светске економске кризе и да ће је много спремније дочекати.
– Ако је извесно да нам криза куца на врата, сада смо у повољнијој ситуацији него у 2008. – указао је Николић. – Имамо јавни дуг на путањи раздуживања, који опада убрзано, вероватно и рекордно, посматрано по европским земљама. Србија има и нагомилане нето девизне резеве које превазилазе десет милијарди евра, док су 2008. године износиле око 3,5 милијарде. Немамо никаквих поремећаја и све је мирно, за разлику од 2008. године, када су сви били свесни тога да смо на стакленим ногама, иако смо имали неке позитивне индикаторе који су били вештачки створени.
По оцени професора на Економском факултету у Београду Саше Ранђеловића, немогуће је спремити се за нову економску кризу нити из ње изаћи без оштећења. Ипак, добром превентивом њене последице могу бити ублажене.
– Нема директних начина на које бисмо се могли значајније заштитити, осим можда значајнијом диверзификацијом извоза, у смислу да повећамо број тржишта на која изовзимо јер вероватно не би сва била пођеднако погођена – оценио је Ранђеловић. – Да би се дугорочно или макар средњорочно ти ризици смањили, потребно је подстицати раст домаћих инвестиција.
Постоји и део економиста који припадају песимистичнијем кругу и који верују да ће нова криза бити слична, или чак и тежа од оне у 2008. години. Њихов аргумент је да су готово сви економски показатељи ризика данас лошији него пре деценије, а капацитети држава да се носе с кризом великим делом су потрошени на санирање претходне. Помињу економски рат Кине и САД, дубоку кризу у ЕУ, Латинској Америци, а као „шлаг” на торту истиче се успоравање раста кинеске привреде.
Тако је, по оцени економисте Небојше Катића, нова економска криза неминовна, тим пре што је успорен раст кинеске привреде, што представља нови лош феномен, који 2008. године није постојао. По његово мишљењу, нова економска криза имала би последице и на српску економију.
Српска премијерка Ана Брнабић тврди да је смањењем јавног дуга на 50,1 одсто БДП-а Србија ушла у безбедну зону, што је веома важно с обзиром на то да постоји могућност да дође до нове светске економске кризе.
– Светске берзе показују да постоје велики удари и да је могуће да дође до нове економске кризе, али Србија је за ту кризу спремна јер од 2014. године води паметну политику, фокусирајући се на смањење јавног дуга – оценила је Ана Брнабић.
– Ако до кризе дође, прилив капитала ће се зауставити и Србија ће се суочити с падом динара и дужничком кризом. Претпостављам да ће одговор на кризу бити исти као и 2008. године и да ће се Србија поново обратити ММФ-у за помоћ. Криза ће се манифестовати онако како се такве економске „непогоде” увек манифестују: бекством капитала из земље, дубоком рецесијом, пропадањем предузећа, растом незапослености и новим порастом сиромаштва – сматра Катић.
Смањење прилива страних инвестиција, на које Србија и у овој години озбиљно рачуна и чак предвиђа да ће оне бити веће од три милијарде евра, у случају нове економске кризе било би неминовно и по оцени економисте Љубодрага Савића, професора на Економском факултету у Београду. Он подсећа на т да су стране директне инвестиције 2007. године биле гоово две милијарде, а да су за годину пале на 1,3 милијарду. То указује, по Савићевој оцени, да би страни инвеститори, дакако не сви, у случају кризе могли напустити Србију и да је то највећа опасност за српску економију.
Љ. Малешевић
