Umesto gotovih proizvoda izvozimo trupce

Srpski proizvođači nameštaja izneli su podatak da je prodaja nameštaja na domaćem tržištu  prošle godine porasla 14 odsto kao i da je prošlogodišnji izvoz iznosio 418 miliona evra.

To svakako nije pun kapacitet srpske drvne industrije, a procenjuje se da će ovogodišnji izvoz nameštaja premašiti 500 miliona evra. Nataša Govedarica iz Privredne komore Srbije objašnjava da izazovi industrije nameštaja leže u pronalaženju konkurentnosti kroz repozicioniranje na osi dizajna, cene i kvaliteta proizvoda.

Međutim, a ukazao je na to i ministar Rasim Ljajić, sve manje je ljudi koji se odlučuju da rade u drvnoj industriji i proizvodnji nameštaja, a još veći je izazov činjenica da izvozimo rezanu građu i trupce odnosno poluproizvode i sirovine, a znatno manje gotove proizvode. Problem je i nedostatak kvalifikovanih radnika koji zbog niskih plata u industriji drveta u Srbiji posao traže na drugim radnim mestama ili drugim državama.

Po novoj inventuri ukupna površina pod šumama u Srbiji je oko 2.252.400 hektara, od čega je u državnom vlasništvu 53, a u privatnom 47 odsto. Naša država se po tim merilima smatra srednje šumovitom zemljom. Obrada drveta i industrija nameštaja obuhvata, prema podacima PKS, 2.182 privredna društva koja zapošljavaju 22.965 radnika. Više od 90 odsto preduzeća je u privatnom vlasništvu i uglavnom se nalaze u centralnim delovima Srbije, mada poslednjih godina mikro i mala preduzeća niči i u drugim regionima. Većina ovih preduzeća se bavi preradom drveta – 1.504 , dok su ostali angažovani u proizvodnji nameštaja – 678.

Po podacima PKS  u Srbiji se 1.504 preduzeća bave prerdom drveta i zapošljavaju 10.101 radnika. Od tog broja 1.296 je mikro, 179 mala, 28 srednja i jedno veliko preduzeće. Proizvodnjom nameštaja bavi se 678 preduzeća koja zapošljavaju 12.864 radnika. Od tog broja 524 su mirko, 106 mala, 43 srednja i pet velikih preduzeća.  Prosečna neto avgustovska plata zaposlenih u preradi drveta i proizvoda od drveta bila je 31.524 dinara.

Pored poljoprivrede i prehrambene industrije, drvna industrija je jedan od najvažnijih sektora u Srbiji, koji ima konstantan trgovinski deficit. Kada je reč o strukturi izvoza, jedna polovina izvoznih proizvoda pripada industriji nameštaja, a druga ostalim proizvodima od drveta.

Tokom protekle decenije, drvna industrija Srbije je bila i jedna od najatraktivnijih sektora za strane investitore. Tako su ovde interes za dobar biznis našli francuski “Tarket”, italijanske kompanije “ Ditre” i “Gruppo Fantoni”, austrijska “ Kronospan” i mnogi drugi koji su izgradili svoje fabrike upravo na našoj teritoriji u cilju snabdevanja ne samo domaćeg tržišta već i EU i Rusije.  Prema proceni PKS Srbija ima potencijal da postane jedna od najpoželjnijih zemalja za strane investicije u drvnoj industriji nameštaja zbog mogućnosti za bescarinski izvoz nameštaja proizvedenog u Srbiji.

Srbija ima i pilansku tradiciji koja datira od početka 19.veka. Zbog toga je ona danas drugi najveći proizvođač rezane građe bukovog drveta i treći najveći proizvođač tvrdog drveta na Balkanu. Rezana građa, osim nameštaja, je najznačajniji šumski proizvod od drveta u prerađivačkoj industriji. Pilane čine 63 odsto od ukupnog broja preduzeća za preradu drveta.

Ploča iverica je drveni proizvod sa najvećom potražnjom u Srbiji. PKS procenjuje da iako je austrijska kompanija “ Kronospan” investirala u fabrika ploča u Lapovu, a italijanska kompanija “ Fantoni” privatizovala srpsku firmu “Špik iverica” Ivanjica, potražnja za pločama i dalje je veoma visoka. Povećanje domaće proizvodnje nije bilo dovoljno da zadovolji potrebe tržišta, tako da uvoz ploča iverica iznosi 8 miliona dolara mesečno.

Ljušteni furnir čini oko 90 odsto ukupne proizvodnje furnira u Srbiji i ujedno je vodeći proizvod u toj oblasti. Bukov furnir je drugi po količini izrade, a naša država proizvodi i hrastov, jasenov i orahov furnir. Poizvodnja lesonit ploča značajno je varirala u prošlim godinama. Poslednjih godina je proizvodnja lesonit ploča povećana pa zadovoljava  domaće tržište, ali i izvozi se u Grčku i Tursku. Međutim, i dalje se dosta ovog proizvoda uvozi i to uglavnom iz Mađarske i Nemačke.

Najnoviji proizvod drvne industrije je pelet koji se kod nas proizvodi od drveta, pretežno bukovog sa manjim udelom smreke. Veliki deo se izvozi i to uglavnom na tržišta Italije, Grčke i Nemačke.

Ljubinka Malešević