Уместо готових производа извозимо трупце

Српски произвођачи намештаја изнели су податак да је продаја намештаја на домаћем тржишту  прошле године порасла 14 одсто као и да је прошлогодишњи извоз износио 418 милиона евра.

То свакако није пун капацитет српске дрвне индустрије, а процењује се да ће овогодишњи извоз намештаја премашити 500 милиона евра. Наташа Говедарица из Привредне коморе Србије објашњава да изазови индустрије намештаја леже у проналажењу конкурентности кроз репозиционирање на оси дизајна, цене и квалитета производа.

Међутим, а указао је на то и министар Расим Љајић, све мање је људи који се одлучују да раде у дрвној индустрији и производњи намештаја, а још већи је изазов чињеница да извозимо резану грађу и трупце односно полупроизводе и сировине, а знатно мање готове производе. Проблем је и недостатак квалификованих радника који због ниских плата у индустрији дрвета у Србији посао траже на другим радним местама или другим државама.

По новој инвентури укупна површина под шумама у Србији је око 2.252.400 хектара, од чега је у државном власништву 53, а у приватном 47 одсто. Наша држава се по тим мерилима сматра средње шумовитом земљом. Обрада дрвета и индустрија намештаја обухвата, према подацима ПКС, 2.182 привредна друштва која запошљавају 22.965 радника. Више од 90 одсто предузећа је у приватном власништву и углавном се налазе у централним деловима Србије, мада последњих година микро и мала предузећа ничи и у другим регионима. Већина ових предузећа се бави прерадом дрвета – 1.504 , док су остали ангажовани у производњи намештаја – 678.

По подацима ПКС  у Србији се 1.504 предузећа баве прердом дрвета и запошљавају 10.101 радника. Од тог броја 1.296 је микро, 179 мала, 28 средња и једно велико предузеће. Производњом намештаја бави се 678 предузећа која запошљавају 12.864 радника. Од тог броја 524 су мирко, 106 мала, 43 средња и пет великих предузећа.  Просечна нето августовска плата запослених у преради дрвета и производа од дрвета била је 31.524 динара.

Поред пољопривреде и прехрамбене индустрије, дрвна индустрија је један од најважнијих сектора у Србији, који има константан трговински дефицит. Када је реч о структури извоза, једна половина извозних производа припада индустрији намештаја, а друга осталим производима од дрвета.

Током протекле деценије, дрвна индустрија Србије је била и једна од најатрактивнијих сектора за стране инвеститоре. Тако су овде интерес за добар бизнис нашли француски “Таркет”, италијанске компаније “ Дитре” и “Gruppo Фантони”, аустријска “ Кроноспан” и многи други који су изградили своје фабрике управо на нашој територији у циљу снабдевања не само домаћег тржишта већ и ЕУ и Русије.  Према процени ПКС Србија има потенцијал да постане једна од најпожељнијих земаља за стране инвестиције у дрвној индустрији намештаја због могућности за бесцарински извоз намештаја произведеног у Србији.

Србија има и пиланску традицији која датира од почетка 19.века. Због тога је она данас други највећи произвођач резане грађе буковог дрвета и трећи највећи произвођач тврдог дрвета на Балкану. Резана грађа, осим намештаја, је најзначајнији шумски производ од дрвета у прерађивачкој индустрији. Пилане чине 63 одсто од укупног броја предузећа за прераду дрвета.

Плоча иверица је дрвени производ са највећом потражњом у Србији. ПКС процењује да иако је аустријска компанија “ Кроноспан” инвестирала у фабрика плоча у Лапову, а италијанска компанија “ Фантони” приватизовала српску фирму “Шпик иверица” Ивањица, потражња за плочама и даље је веома висока. Повећање домаће производње није било довољно да задовољи потребе тржишта, тако да увоз плоча иверица износи 8 милиона долара месечно.

Љуштени фурнир чини око 90 одсто укупне производње фурнира у Србији и уједно је водећи производ у тој области. Буков фурнир је други по количини израде, а наша држава производи и храстов, јасенов и орахов фурнир. Поизводња лесонит плоча значајно је варирала у прошлим годинама. Последњих година је производња лесонит плоча повећана па задовољава  домаће тржиште, али и извози се у Грчку и Турску. Међутим, и даље се доста овог производа увози и то углавном из Мађарске и Немачке.

Најновији производ дрвне индустрије је пелет који се код нас производи од дрвета, претежно буковог са мањим уделом смреке. Велики део се извози и то углавном на тржишта Италије, Грчке и Немачке.

Љубинка Малешевић